Негде између 1870. и 1880. године код кеја у близини Лувра у Паризу пронађено је беживотно тело девојке са мистериозним осмехом чији лик у наредним годинама постаје опсесија уметника и младих девојака које желе да изгледају баш као она.
Непозната из Сене, како су је прозвали јер никад није утврђен њен идентитет, имала је према проценама свега 16 година, а како на њеном телу нису пронађени трагови насиља, верује се да је решила да одузме себи живот. Девојка која је у смрт отишла са блаженим осмехом на лицу, постала је позната широм света захваљујући једном патологу из париске мртвачнице који је толико био опчињен њеном лепотом да је одлучио да направи посмртну маску и заувек сачува лик непознате девојке.
У наредним годинама почињу да се праве копије маске лица благог осмеха које, очигледно, није опчинило само патолога. Њен гипсани лик постаје незаобилазан детаљ у домовима познатих париских уметника, а младе девојке, опседнуте изгледом Непознате из Сене, почињу да копирају њен изглед. Чувени француски филозоф Албер Kами упоредио ју је са Мона Лизом због њеног загонетног осмеха, а енглески писац Ал Алварез је у својој књизи Дивљачки Бог написао да су целе генерације немачких манекенки обликовале изглед по угледу на Непознату из Сене која је постала еротски идеал тог времена. Рајнер Марија Рилке је у свом једином роману описао лице младости која се удавила које је неко излио у мртвачници јер је било лепо, јер се и даље смешило, јер је њен осмех био тако варљив – као да је знао, а Набоков је написао песму која се зове по њој: Непозната из Сене. Такође, француски Црвени крст, а касније и многи други, искористили су њен лик за лутку која служи за обуку прве помоћи, па се тако Непозната из Сене често назива најљубљенијим лицем свих времена.
Кафенисање.рс
