Др Јасмина Тахировић вратила се у Сјеницу и седам година чека свој посао. Дуго преживљавала продајући бурек, али не губи наду да ће бити лекар.
Јавност у Србији „упознала је“ др Јасмину Тахировић (33) из Сјенице пре две године када су њене слике из пекаре, где је, да би прехранила себе и остареле родитеље радила као продавачица хлеба, бурека и пецива, обишле Србију.
Да лекар продаје бурек у Београду или Новом Саду можда и није нека вест, али да лекар који је, као др Јасмина, завршио студије медицине у Београду пре рока, са положеним државним испитом, шестомесечним стажом у Клиничком центру Србије, преживљава радећи у пекари и то у маленој Сјеници и на сиромашном Пештеру, где би сваки млад и школован човек требало да буде драгоцен, јесте необично и забрињавајуће. Да невоља по др Јасмину буде већа, чим се њена слика појавила у медијима, газда пекаре дао јој је отказ.
– Имала сам нека обећања да, док се не распише конкурс за лекара, радим у једној приватној фирми на паковању чарапа, али је и то пропало. У међувремену, расписиван је конкурс за лекара и двоје мојих колега је добило посао, конкурс је из мени непознатих разлога два пута поништаван. Мада је било разних обећања, па и из врха Министарства здравља, да ћу се запослити, још чекам и надам се – истиче др Јасмина Тахировић.
Поново је расписан конкурс за два лекара у Дому здравља у Сјеници…
– Конкурисала сам и страхујем… Убедљиво најдуже чекам и испуњавам све услове, али се бојим… Надам се да ћу коначно радити лекарски посао за који сам се школовала и који много волим. Могла сам и ја да одем негде у иностранство, било је и таквих савета, али сам чврсто одлучила да се вратим у Сјеницу и будем уз родитеље који су ме школовали, али и помажем мојим суграђанима – истиче др Јасмина Тахировић.
Коначну одлуку о „Јасмининој судбини“ донеће до краја овог месеца руководство Здравственог центра у Ужицу чији је део и Дом здравља у Сјеници.
Син највећа радост
У чекању белог лекарског мантила, др Јасмина се удала, а пре осам месеци добила је сина… Сада, како наглашава, има и разлог више да се бори за посао.
– Кад сам уписивала студије медицине нисам ни сањала да ћу бели мантил носити у пекари где сам често, уз бурек и хлеб, суграђанима давала и лекарске савете. Не потцењујем пекарски, нити било који други посао, ипак, жалосно је да лекар у чије је школовање држава уложила много новца продаје хлеб и бурек.
Извор: Новости
