Како у продавницама ПРЕПОЗНАТИ ГМО ХРАНУ?

Многи потрошачи не знају да ФДА (Управа за храну и лекове, енгл. Food and Drug Administration) не захтева да се генетски модификована храна означава. Разлог за то је тај што је ФДА одлучила да тебе, драги потрошачу, није брига да ли је парадајз који једеш укрштена врста с жабљим генима, како би постала отпорнија на хладноћу.

ГМО

Неке потрошаче можда не забрињава то што једу „франкенхрану“, али за оне који маре, ево како ће одредити да ли је воће или поврће које купују генетски модификовано.

Ево како то иде:

За воће које је узгојено на уобичајени начин (узгојено убризгавањем хемикалија), ценовна шифра на налепницама ће се састојати од четири цифре.

Органски узгојени плодови садрже петерознаменкасту цјеновну шифру испред које се налази број 9.

Генетски модификовани (ГМ) плодови имају петоцифрену ценовну шифру испред које се налази број 8.

На пример:

Уобичајено узгојена банана би била: 4011

Органска банана би била: 94011

Генетски модификована банана би била: 84011

Ови су савети важни с обзиром на то да је тренутно више од 80 % обрађене хране у САД генетски модификовано.

Многе европске земље забрањују ГМО производе и производњу (укључујући Аустрију, Француску, Немачку, Грчку, Мађарску и Луксембург).

Ове шифре за воће су типичне за велике светске произвођаче и продавце воћа на велико, не само у САД-у, но и у Европи и Јапану. Надамо се да ћемо и ми ускоро имати строге законе према којима ће бити обавезно да нас наши трговци обавесте ако нам продају ГМО воће и поврће.

За сада нема правог начина и универзалног решења на који начин можете препознати генетски модификовану храну, па се морамо ослањати на свој здрав разум, логику и инстинкт, као и на властито истраживање о добављачима сировина произвођачима хране, информисање преко медија и новина.

ГМО храна је лепша, округлија, сјајнија, уједначене величине и изгледа, сјајне боје, без модрица и оштећења, без имало трулежи и ожиљака.

Купујте од сељака који сами узгајају и употребите сазнање из претходне ставке.

Занемарите лепо паковање.

Покушајте да искључите из исхране све оно што има највише шанси да буде ГМО.

Информишите се на интернету које земље дозвољавају и узгајају ГМО.

92% соје на свету је ГМО!

У природи нисмо сви исти. Неко је виши, неко нижи неко дебео, а неко мршав. Исто важи и за природно воће и поврће, и у складу са тим купујте квргаво, неправилно воће и поврће, такорећи ружног изгледа. Гледајте да је воће и поврће различитих боја, величина и облика. Ништа није страшно ако је воће и поврће мало ударено, и да показује знакове да је живо, тј. да мало трули. На полицама где има таквог воћа и поврћа, велике су шансе да нису ГМО.

Сељаци сеју ГМО у незнању и хране стоку ГМО производима (најчешће кукурузом). Месо таквих животиња би у принципу требало да изгледа исто као и код нормалних, али ви ипак обратите пажњу на изглед јетре (џигерице) и бубрега. Ако вам делује болесно, боље одустаните од куповине јер су те животиње можда биле храњене ГМО сточном храном.

Зна се шта је болешљив изглед, а шта здрав. Болесно је бледо, сиво, жуто, слабо прокрвљено, са оштећењима и израслинама која не делују нормално. Здраво је розе и црвено месо.

Пратите вести о земљама које забрањују производњу и увоз ГМО као што су Француска и Мађарска. Тако ћете бити бар донекле сигурни да производ није ГМО. Исто важи за земље који су највећи произвођачи ГМ хране – УСА, Аргентина, Бразил и Индија, која производи ГМ памук.

ГМО памук

гмо

Симптоми моргелонс обољења су примећени масовно код кинеских радника, често деце која раде са ГМО памуком. Кина је, уз Америку, Бразил, Аргентину и Индију, највећи прозвођач ГМО. У додир са таквим памуком може се доћи купујући кинеску робу, постељину, тканину, играчке, па и одевне предмете чувенијих марки чији се производи израђују у Кини.

Опрез у продавницама

ГМ храна је најјефтинија, а здрава храна је по правилу невероватно скупа, што је често чини недоступном сиромашнијем делу становништва. Старо правило које чува здравље је исхрана сезонским воћем и поврћем. Ако у продавницама видите воће и поврће којем није време, оно је најчешће увезено (обратити пажњу на земљу одакле долази) или је узгајано у пластеницима уз употребу свих био-технологија, поспешивача раста и пестицида.