С магистром међународног права Данијелом Игрецом, чланом Главног одбора политичке организације Српски сабор Заветници и чланом руководства новооснованог Националног савета Срба Словеније, аутором више геополитичких, политичких и правних анализа, учесником многих међународних и домаћих конференција и трибина посвећених актуелним политичким темама у земљи и свету и једним од најгласнијих противника Бриселског споразума, чије ауторске текстове на историјске и актуелне политичке теме редовно објављујемо, у ексклузивном интервјуу који је дао за наш портал, разговарамо о Платформи о Косову и Метохији коју су Заветници недавно представили домаћој и страној јавности.
Српски сабор Заветници је недавно објавио Платформу о КиМ поводом актуелног унутрашњег дијалога о КиМ, који је иницирао председник Републике Србије Александар Вучић. Који су главни мотиви и циљеви Платформе о КиМ?
– Платформа Српског сабора Заветници чији пуни назив гласи Правни, геополитички и безбедносни аспекти српског питања на Косову и Метохији представља први стратешки документ такве врсте у политичком животу Србије. Реч је o првој темељној, сажетој и свеобухватној стратегији, која пружа анализу досадашње државне политике према КиМ и износи предлог конкретних и остваривих решења за обнову суверенитета Србије у њеној јужној покрајини.
Управо недостатак једне јасне, кохерентне и на државотворним принципима писане стратегије за КиМ, био је главни мотив за израду наше платформе. Политика Србије према КиМ у последњих 17 година диктирана је искључиво интересима западних земаља и сепаратистичких власти у Приштини, док су државни и национални интереси Србије гурани у страну и намерно игнорисани. Резултат тога је да је данас присуство државе Србије на КиМ сведено на минимум, док је њен народ у јужној покрајини постао мета перманентне политике застрашивања, прогона и систематског кршења елементарних људских права.
Ми сматрамо да је крајње време да Србија по питању КиМ уместо досадашње дефетистичке и дефанзивне заузме офанзивну позицију и своју политику према јужној покрајини води првенствено на принципима заштите свог суверенитета, свог уставног поретка и виталних националних интереса.
Платформа Заветника је својеврстан одговор свима онима који тврде да је ситуација на КиМ завршена, трајна, безизлазна и коначна, да су Србији завезане руке и да више не може ништа да учини у своју корист. Ми управо са овом Платформом њих демантујемо и показујемо колико ствари Србија, заправо, може да учини како би сачувала своју јужну покрајину. Наша Платформа је доказ да постоји мноштво корака и конкретних мера које Србија може да предузме. Неки од њих могу се применити моментално, а ка некима треба дугорочно стремити.
Циљ наше платформе је да се питање Косова и Метохије поново актуелизује у српском друштву, да оно престане да се гура на маргине друштвеног и политичког живота и да заузме место најважнијег државног и националног питања српског народа.
Који су најзначајнији правни, геополитички и безбедносни аспекти српског питања на КиМ, који чине садржај Платформе?
– На почетку желим да истакнем да ми у нашој Платформи износимо јасан став по питању тзв. унутрашњег дијалога о КиМ. За нас је једино прихватљив само онај дијалог који води ка утврђивању јасне и дугорочне националне стратегије за свеобухватну обнову суверенитета Србије на Косову и Метохији. Неповредивост државних граница је за нас неприкосновени темељ међународног поретка и свака држава је обавезна да га безрезервно брани.
Наша Платформа је јединствена и по томе што српској јавности по први пут доноси сажету анализу свих погубних правних и политичких потеза које су власти Србије предузимале по питању КиМ од 2000. године па до данас. Међу њима посебно истичемо ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, одлуку о преносу преговора о КиМ са УН на ЕУ, погрешно формулисано питање поднето Међународном суду правде и, наравно, потписивање Бриселског споразума.
Платформа се детаљно бави и анализом геополитичких прилика у свету са јасно наглашеном тенденцијом промена у међународној политици у корист Србије. Ми сматрамо да наша држава нема ниједан разлог да срља у некакве трајне историјске споразуме са Приштином. У том контексту посебно истичемо чињеницу да пријатељске земље Србије, пре свега Русија, Кина и Индија постају светски економски и војни лидери, због чега ће наша држава у блиској будућности имати већи маневарски простор да пред међународном заједницом адекватно заштити своје интересе.
Ми у нашој Платформи констатујемо да се геополитичке прилике у свету убрзано мењају у корист држава које су привржене поштовању српске територијалне целовитости. Као пример наводимо податке америчког бизнис магазина „Форбс“, који показују да ће до 2020. године Русија, Кина и Индија бити највеће економске силе света, док ће утицај САД и осталих држава покровитеља тзв. Републике Косово наставити да опада. Управо таква измењена геополитичка слика света ствара могућности за пуну примену државотворних решења из наше Платформе.
Предност Платформе Заветника је и та што она нуди конкретна решења за КиМ, која су утемељена у реалности. Она даје предлог краткорочних, средњорочних и дугорочних мера. Кључне међу њима су реафирмација Резолуције 1244 Савета безбедности, усвајање Националне стратегије за Косово и Метохију у Скупштини Србије, конкретни кораци у циљу заштите државне и црквене имовине као и имовине Срба на КиМ, редефинисање односа са ЕУ, јачи ангажман Србије на спречавању даљих, односно повлачењу постојећих признања тзв. Косова и учвршћивање сарадње са свим државама које нису признале самопроглашену независност Косова.
У Платформи се као највећи безбедносни ризици са којим се српски народ и држава данас суочавају истичу великоалбански сепаратизам и исламски тероризам, и наводе мере за њихово сузбијање, пре свега у Пчињском и Топличком округу.
У том контексту ми се залажемо да Србија ради на изградњи тзв. тврђаве Север, што подразумева отварање Координационог центра за заштиту територијалног интегритета у Косовској Митровици, јер сматрамо да само са тих позиција наша држава може да гарантује безбедност Србима северно и јужно од Ибра.
Такође, залажемо се за јачање свеукупног геостратешког значаја читаве Врањске котлине и града Врања, који треба да представља политички, економски, образовни и административни центар овог дела Србије.
Колико су наведени аспекти Платформе засновани на актуелном Уставу Републике Србије, који је Народна скупштина усвојила на Митровдан, 8. новембра 2006. године?
– Ми сматрамо да државни Устав и Резолуција 1244 морају да буду стратешки ослонац Србије у очувању и одбрани Косова и Метохије. Сва решења која нудимо у Платформи заснована су и произилазе из поменута два обавезујућа документа. Ми инсистирамо на томе да сви будући преговори о КиМ морају да буду вођени у оквирима и према формату који предвиђа Резолуција 1244, што значи да контролу над њима мора да врши искључиво Савет безбедности Уједињених нација, где српске интересе штити право вета Русије и Кине.
Резолуција 1244 и Устав на највишем државном и међународном нивоу гарантују суверенитет и територијални интегритет Србије на КиМ, те зато свако одрицање од њих значи и одрицање од суштинских елемената државности у јужној покрајини.
На који начин планирате да спроведете наведене предлоге у Платформи који се односе на положај Срба на КиМ?
– Заштита права и положаја српског народа на Косову и Метохији представља интегрални и незаобилазни део стратегије Заветника за очување јужне покрајине. Нема одбране Косова и Метохије без одбране права Срба који тамо живе. Неопходно је да Србија сачува своје присуство у јужној покрајини, а то подразумева очување институционалних веза између државе и Срба на КиМ, обнову српских државних институција у јужној покрајини и предузимање низа конкретних политичких, економских, безбедносних и социјалних мера, које ће Србима на КиМ омогућити да опстану на својим огњиштима.
Ми у нашој Платформи зато и износимо конкретна решења као што су: 1) свеобухватна интеграција привреде наше јужне покрајине са привредом остатка Србије; 2) инвестирање у српске средине на КиМ; 3) изградња ефикасније саобраћајне инфраструктуре, која би повезала Србе из севернометохијске области са северним Косовом и остатком Србије; 4) подстицај насељавању српског становништва и повратак прогнаних и расељених Срба пружањем изразито повољних услова за насељенике – давањем станова и кућа који би били у државном власништву, високих месечних примања и услова за бављење земљорадњом и зачињање потомства. Имајући у виду позитиван тренд, а то је да је природни прираштај Срба на КиМ изузетно висок држава мора адекватним материјалним средствима и финансијским олакшицама да помаже вишедетне породице.
Сматрамо да опстанак српског народа на Косову и Метохији мора да буде један од приоритетних задатака државне политике. Потребно је инсистирати да свако ресорно министарство у Влади Србије има јасно дефинисану стратегију конкретних потеза које у оквиру својих надлежности мора да предузме у циљу побољшања положаја Срба на КиМ.
Осим инструмената имплементације у Србији, који су методи и средства примене Платформе у земљама у окружењу, односно некадашњим југословенским републикама, као и у дијаспори, тј. расејању, ако се има у виду да на тим просторима по неким релевантним подацима живи више од 5 милиона припадника српског народа?
– Платформа Заветника наишла је до сада на одличан одзив у српској јавности, као и на подршку великог дела истинске српске националне и интелектуалне елите. Посебно ми је задовољство да напоменем да су људи који су својевремено издејствовали Резолуцију 1244, попут господина Владислава Јовановића, бившег амбасадора СРЈ при УН и господина Живадина Јовановића, бившег министра дипломатије СРЈ, изузетно високо оценили нашу Платформу, као квалитетан и сажет стратешки документ, који се бави питањем КиМ.
Као политичкој организацији, која у свом програму посебну пажњу посвећује очувању и промоцији права српског народа у региону и дијаспори, веома нам је важно да се и Срби изван матице упознају са нашом Платформом и својим предлозима и сугестијама допринесу нашој заједничкој борби за КиМ. У том погледу желим да напоменем да је нашу платформу већ поздравило неколико удружења Срба из региона и дијаспоре, међу којима посебно желим да истакнем Национални савет Срба из Словеније и да најавим да ће Заветници у наредном периоду наставити са промоцијом своје Платформе међу Србима у расејању.
Да ли сматрате да је за адекватну примену Платформе о КиМ неопходно обезбедити што ширу подршку како међу грађанима Србије и припадницима Срба у расејању тако и од стране надлежних републичких и локалних институција и органа, као и патриотских партија, удружења и организација на националном и локалном нивоу?
– Темељ Платформе Заветника је да очување јужне покрајине мора да буде најважнији стратешки и национални циљ државне политике. Наша Платформа полази са исходишта да борба за КиМ мора да се спроводи истовремено на оба нивоа државне политике, на пољу унутрашње и пољу спољне политике.
На плану интерног деловања неопходоно је кренути у систематско јачање унутрашњих капацитета, што подразумева читав низ конкретних мера како би се целокупан државни апарат, његови органи и друштвене институције оспособили за учешће у процесу реинтеграције Косова и Метохије у српски уставно-правни поредак.
На међународном плану политика активног деловања подразумева покретање једне свеобухватне, кохерентне, систематске и државотворне дипломатске офанзиве са циљем спречавања међународне афирмације тзв. косовске независности. Ми сматрамо да Косово и Метохија морају да буду тема која окупља српски народ у целини, и уопште све грађане Србије.
Нажалост, у Србији постоје многе политичке партије којима питање КиМ већ дуги низ година служи искључиво за прикупљање јефтиних политичких поена. Ми од њих у тренуцима када је одсудни моменат да се Србија ангажује по питању КиМ не можемо чути ништа осим празних политичких парола, критика и пребацивања одговорности.
Нама је жао што управо те организације, које своју реторику годинама заснивају на питању КиМ, нису у јавност изашле са детаљним планом, како бисмо могли да упоредимо те планове и видимо чији предлози су бољи и конструктивнији. Свакако је могуће у недоглед критиковати и актуелни и претходни режим, јер су учињени многи и катастрофални уступци када је у питању КиМ, али ми, пре свега, хоћемо да покажемо да постоје конкретна и остварива, државотворна решења. Управо то је и одлика наше Платформе. Ми се зато надамо да ће бројне групације у Србији препознати Платформу Заветника као једину релевантну и конкретно дефинисану стратегију која је утемељена у реалности. Јер, ми своју Платформу нисмо писали да поделимо Србију, него да је ујединимо у одбрани онога што нам је најважније, Косова и Метохије.
Да ли очекујете да ће предлози из Платформе наићи на подршку релевантних институција и организација на националном и интернационалном плану?
– Питање Косова и Метохије има поред свог историјског, државног и националног значаја за српски народ и веома важну геополитичку и ширу међународну димензију. Оно је персонификација борбе за заштиту државног суверенитета и територијалне целовитости земаља чланица УН.
Проблематика Косова и Метохије вишеструко се одражава на међународни поредак. Од решавања питања јужне српске покрајине не зависи само питање очувања државног интегритета Србије, но и очување међународног система утемељеног на Повељи Уједињених нација, као и питање регионалне и глобалне стабилности. Ми због тога у нашој Платформи и истичемо да је важно да Србија, поред кохерентне унутрашње државне политике према питању КиМ и у међународној заједници, тражи стратешке савезнике у којима ће имати ослонац и подршку за очување Косова и Метохије.
Све је више земаља где постоји велики део политичке и интелектуалне елите која схвата и увиђа каква је неправда извршена над српским народом на КиМ и колико криза на КиМ, уколико буде пружен легитимитет сецесији, може да буде пример многим новим жариштима у Европи и свету. Многи терористички напади у Европи су у директној спрези са великоалбанским сепаратизмом. Као пример тога наводим и податак да је читаву логистику за терористички напад у Ници дала једна албанска породица са Косова и Метохије.
Заветници због тога у својој Платформи, као једну од неопходних мера, наводе и покретање шире пропагандно-логистичке офанзиве у циљу делегитимизације сепаратистичких тенденција на глобалном нивоу. Ова мера подразумева упознавање европске и светске јавности са дешавањима на Косову и Метохији, и расветљавање истине о терористичком (великоалбанском) деловању на подручју јужне српске покрајине. У ту сврху залажемо се и за формирање посебног одељења у оквиру Министарства иностраних послова Републике Србије, које ће се бавити тим питањем. Ми ћемо тражити од релевантних европских институција, пре свега од Савета Европе и Европског парламента, могућност да и њиховим представницима предочимо садржај наше Платформе о КиМ.
Колико ће, по Вашој процени, бити неопходно времена да се примене најзначајнији предлози изнети у Платформи у практичном политичком животу на КиМ и у Републици Србији у целини?
– Као што сам и истакао Платформа Заветника садржи краткорочне, средњoрочне и дугорочне мере. Она је подељена на решења која већ сутра могу да се предузму, као и на она за чију реализацију је потребна припрема. Ми морамо да будемо свесни да процес развлашћивања државе Србије на КиМ траје годинама и да је немогуће преко ноћи повратити отето.
Заветници кроз своју Платформу показују да Србија кризу на КиМ може да реши само уколико своју политику према јужној покрајини буде дугорочно и стратешки планирала, а не да она буде вођена од данас до сутра, јер нас је управо таква политика и довела у ситуацију у којој се сада налазимо. Иза нас је процес отимања, пред нама је процес повратка Косова и Метохије.
Које су најзначајније институције и организације на националном нивоу од којих непосредно зависи примена Платформе и колико су оне вољне и спремне да приступе њеној имплементацији?
– За нас је изузетно важно да нашу Платформу прихвате српски грађани и српски народ у целини. Ја већ сада са задовољством могу да кажем да је велики део грађана осетио да је наша Платформа нешто другачије, да је то један историјски документ писан и „срцем и разумом“.
Нама се јавља мноштво људи из целе Србије, па и шире, који траже интегрални текст платформе, преводиоци страних језика нуде нам своју помоћ, људи желе и сами да допринесу. То на неки начин охрабрује и улива наду, јер доказује да је за већину српског народа питање КиМ и даље веома важно идентитетско и национално питање, и питање на којем мора да се демонстрира државно и национално јединство. Ми се надамо да ће држава то увидети, и да ће схватити да је КиМ питање о којем мора да постоји што шири консензус свих најважнијих државних и националних институција српског народа.
Колики је потенцијални утицај тзв. међународне заједнице, тј. великих светских и европских сила, на примену Платформе о КиМ?
– Питање Косова и Метохије увек се налазило у сфери интересовања најзначајнијих европских и светских држава. Оно је кроз векове било део различитих геополитичких стратегија великих сила и управо је и њихов однос према Србији зависио од односа према КиМ. Погледајмо само политику западних земаља према Србији у протеклих 100 година и видећемо да је она увек била повезана са покушајима отимања Косова и Метохије и приморавања наше државе да се и сама одрекне једног од стратешки најважнијих делова своје територије.
Србија мора да буде свесна ширег геостратешког значаја своје јужне покрајине и да схвати да питање КиМ не може решити у своју корист без подршке својих стратешких међународних савезника. Очување КиМ увелико зависи од тога колико ће Србија бити способна да у времену великих геополитичких превирања у међународној заједници ефикасно лобира за заштиту својих државних и националних интереса.
Заветници у својој Платформи зато и истичу неопходност покретања једне свеобухватне, кохерентне и систематске међународне дипломатске офанзиве, чија сврха мора да буде стицање одређеног статуса стратешке аутономије у међународним односима, који ће Републици Србији омогућити да обустави даље урушавање суверенитета, сачува свој територијални интегритет и афирмише неповредивост државних граница.
Стратешку окосницу те офанзиве ми видимо у свеобухватном учвршћивању свих облика сарадње са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином, као и са међународним организацијама у којима ове две државе имају пресудни утицај (БРИКС, ОДКБ, Шангајска организација, Евроазијска економска унија).
У тренуцима када због геополитичке ситуације у свету на једној страни опада моћ држава које су главни спонзори косовске независности, а на другој јача улога међународног права, многе земље, које су, иначе, под спољашњим притиском признале Приштину, сада су подложније промени своје политике. Деловање наше државе мора зато да буде усмерено у спречавање даљих, односно повлачење постојећих признања тзв. Косова.
У контексту наведеног посебну пажњу треба обратити на државе које су, иначе, признале тзв. Косово, али где већина грађана, односно део државне политике нису наклоњени тзв. косовској независности. Интензивирањем политичких контаката на највишем државном нивоу Србија мора да изврши легитиман међународни притисак на те земље, како не би успоставиле, односно наставиле да учвршћују своје дипломатске односе са Приштином.
Данас постоје земље које покушавају да постану чланице БРИКС-а, а признале су тзв. Косово. Ми у томе видимо прилику коју Србија може да искористи. Потребно је употребити све правне и дипломатске могућности да Русија и Кина као најважније државе БРИКС-а тим земљама сугеришу да пре свог чланства у тој организацији повуку признање тзв. Косова.
Да ли очекујете подршку Русије, Кине, Евроазијске уније, земаља БРИКС-а и других традиционално пријатељских држава из Европе и света када је у питању примена Платформе о КиМ?
– Пре свега желим да истакнем да је Платформа Заветника до сада преведена на неколико светских језика и да ми тек крећемо са њеном промоцијом, како на унутрашњем, тако и на међународном нивоу, јер желимо да добијемо подршку међународног фактора.
Ми ћемо подршку за своју Платформу тражити у свим оним државама и међународним круговима где постоји отпор признавању једнострано проглашене косовске независности и где Србија има савезнике, који поштују њену територијалну целовитост.
Пре свих, ту желим да истакнем наше стратешке партнере у Руској Федерацији и Народној Републици Кини, али и у свим оним државама које нису признале КиМ, као и у онима где јачају суверенистичке и евроскептичне политичке снаге.
Протекле недеље делегација Заветника, предвођена председником Стефаном Стаменковским, боравила је у званичној посети Москви, где је највишим руским званичницима представила Платформу о КиМ. Представници нашег покрета имали су прилику да са садржајем Платформе упознају званичнике владајуће руске партије Јединствена Русија, као и представнике Државне Думе Руске Федерације. Текст Платформе на руском и арапском језику достављен је и амбасадама Русије и Сирије у Београду.
Овом приликом желим да најавим да су у току и припреме да се у Чешкој у организацији Друштва пријатеља Срба са КиМ, које предводи велики пријатељ српског народа, господин Вацлав Дворжак, покрене иницијатива за повлачење чешког признања тзв. Косова. У тој европској држави постоји јак отпор прихватању тзв. независне косовске државе, не само у јавности, већ и у делу државне политике, јер председник Милош Земан одбија да акредитује амбасадора у Приштини.
Простор за лобирање, такође, постоји и у Републици Аустрији, где је пре неколико дана у нову савезну власт ушла и Слободарска партија Аустрије. Реч је о политичкој организацији која се залаже за очување КиМ у саставу Србије, и пружа подршку самосталности Републике Српске, а са којом Заветници имају успостављену одличну сарадњу.
Желим да истакнем да Заветници, иако су опозициона странка и не учествују у систему, обављају улогу коју је одавно морало да обави Министарство иностраних послова Републике Србије. Ми сами водимо своју дипломатску офанзиву и указујемо на кључне кораке и потезе на међународном нивоу, који воде ка одбрани Косова и Метохије.
Имајући у виду све напред речено, да ли сматрате да ће у догледном временском периоду бити примењени најзначајнији предлози, који су презентирани у Платформи о КиМ Српског сабора Заветници?
– Ми смо уверени да хоће. Србија више не може и не сме да попушта под притисцима и да зарад више него очигледне неизвесности европских интеграција жртвује део по део свог суверенитета.
Ниједна држава није на свом путу у ЕУ била условљена одрицањем од дела своје територије. Зашто би Србија морала да пристане на то? За нас је суверенитет нешто о чему се не преговара!
Сматрамо да је крајње време да Србија прекине са политиком уступака и сталног подилажења интересима Брисела и Вашингтона. Време је да се окренемо државотворној политици, политици очувања суверенитета и независности, политици која од нас неће тражити да се одрекнемо 12% државне територије, но која ће ту територију чувати и сачувати. Време је да се окренемо својим државним и националним интересима.
Ка тој политици стреми и наша Платформа о КиМ. Та политика је гарант њене примене. Зато користим ову прилику да позовем све грађане Србије, као и сву заинтересовану јавност да прочитају текст наше Платформе, који је доступан и електронским путем на званичном сајту наше организације.
Разговор водио:
др Горан Буџак,
уредник спољнополитичке рубрике
интернет портала Хронограф
