Иако је археолог Проф. др Ђорђе Јанковић, један од најзначајнијих стручњака ове области међу Србима, недвосмислено доказао, на основу сопствених истраживања од касних 1980-их, своју теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право, неко сада жели да потврди, од озбиљних научних кругова напуштену, тезу о досељавању Словена на Балкан у 7. и 8. веку.
Професор Јанковић је током своје каријере руководио многобројним археолошким истраживањима на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и археологији Словена и Срба које су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса.
Но, без обзира на то, потпуно игноришући рад Ђорђа Јанковића, резултате његових истраживања и сазнања, као и закључке до којих је дошао, на подручју слива Морава ускоро ће почети теренско истраживање и археолошко мапирање, као и прикупљање података који, како изјављују извођачи радова, „указују на места где се могу очекивати могућа налазишта насељавања Словена из 7. и 8. века“.
Важан пројекат, како кажу, који ће трајати више година, окупио је стручњаке више релевантних институција из Београда, Крушевца и Трстеника, који би заједно требало да раде најпре на подручју трстеничке општине, то јест приобаљу средњег и доњег тока Западне Мораве, са тенденцијом да се наредних година истраживања наставе и на подручјима горњег тока Велике и доњег тока Јужне Мораве.
„Истраживаће се најпре моравске терасе, али и околни висови на подручју трстеничке општине, а касније и одговарајуће зоне које припадају суседним општинама“, каже доктор Иван Бугарски из Археолошког института у Београду.
Нагласак истраживања, у који ће бити укључен и доктор Вујадин Иванишевић из Археолошког института, биће „о времену о којем се најмање зна“, а које је кључно за нашу историју, пишу Новости.
Према речима др Бугарског на моравским речним терасама бисмо могли да очекујемо трагове словенског насељавања из 7. и 8. века.
Сви подаци касније могу да помогну и истраживачима прошлости, као и при изради просторних планова и других стратешких докумената и планирању било којих инфраструктурних и сличних радова.
Научно-стручна и целокупна друштвена јавност има право да добије одговоре на најмање три питања:
1. Зашто се организују истраживања чији је циљ доказивање нечега што је већ истражено и доказано и зашто, у светским научним круговима признате, радове пок. професора Јанковића стручњаци из Археолошког института игноришу;
2. У чијем је интересу и ко то инсистира да се нарученим археолошким истраживањем у Поморављу, наводно, докаже недоказиво – теза немачко-нордијске историографске школе о досељавању Словена на Балкан, за коју се испоставило да је најобичнија превара о пореклу Словена; и најзад
3. Ко све то финансира?
Хронограф
