Група тасманијских ђавола пронађена је у удаљеним деловима аустралијског острва Тасманије, подстакавши тиме наду да ће се та угрожена врста спасити од изумирања.

Ови торбари који живе једино на Тасманији последње две деценије погођени су заразним тумором лица који је избрисао готово 80 одсто популације.
Четрнаест примерака, незаражених том болешћу, пронађени су током осмодневне конзерваторске експедиције на југозападу острва, открива Дејвид Пембертон, шеф програма „Save the Tasmanian Devil“.
Животиње су старе између 18 месеци и пет година.
„Овај проналазак веома је важан“, истиче Пембертон. „Посебно је важна географска локација на којој су пронађени јер су били у потпуности изоловани од остатка популације“.
„Уверени смо да их има још“, закључио је он.
Тасманијски ђаволи који су добили име због свог оглашавања налик режању, највећи су торбари месождери на свету. У одраслој доби нарасту до 70 центиметара дужине и теже до 12 килограма.
Научници су прикупили њихов измет како би истражили микробиом, а узели су и ткиво биопсијом ушију. Примерци су тренутно анализирани у лабораторији како би се истражила генетска разноликост здравих ђавола и упоредила се са зараженим популацијама.
„Проналазак ђавола са свежом генетском разноликошћу даје нам прилику да можда спасимо популацију“, наглашава Пембертон.
Таманијски ђаволи изгубили су генетску разноликост и склони су размножавању с блиским сродством, што је штетно и доводи до низа других проблема.
Научници управо смањену генетску разноликост виде као узрок брзог ширења болести јер она значи и недостатак одговора имунолошких система.
„Кад пронађемо популацију попут ове јавља се потенцијал генетске разноликости, што је узбудљиво јер их можемо селити и знатније мешати“, истиче Пембертон. „То нам даје наду у њихово преживљавање“.
Тасманијски ђаволи заражени су тумором усне дупље који поприлично брзо расте и што је најбитније, јединке се инфицирају уједом од заражене јединке. Што значи да ако се не сачувају незаражене јединке које су процентуално далеко мање заступљене, и не сачува се њихов генетски фонд, доћи ће до изумирања врсте. А пошто се међу преживелим јединкама налазе оне потенцијално имуне на тумор, врста се може репопулизовати.
Смртноносни тумор који је погодио ђаволе узрокује болне чиревима у устима и грлу који спречавају те торбаре да једу. Преноси се размножавањем или међусобним борбама.
Ако се болест не стави под контролу, научници страхују да би та врста могла нестати у неколико година, попут тасманијског тигра. Последњи примерак те врсте умро је 1936. године.
Губитак ђавола био би штетан и за одржавање екосистема Тасманије, упозорава Пембертон.
„Тасманијски ђаволи су важни јер су постали главни месождери након што је нестао тасманијски тигар. Не бисмо само изгубили јединствену врсту, него би се утицај осетио и на локални екосистем“, казао је.
Хина