Недавно су украјински „патриоти“, тачније ултранационалисти, прогласили Патријарха Српске православне цркве Иринеја непожељном особом на територији Украјине, тако што су његово име ставили на „црну листу“ екстремистичког сајта „Миротворац“.
Патријарх Иринеј се јасно заложио за заштиту канонског православља. Он је отворено и бескомпромисно објавио свој став по питању очувања канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије, на чијем челу се налази митрополит Онуфрије (Березовски). Том приликом Његова Светост осудио је намере ресколничких група које за циљ имају стварање неке јединствене аутокефалне помесне цркве у украјини, које би довеле до свеопштег хаоса и још дубљих подела међу милионима украјинских верника.
Посебну опасност и забринутост изазива чињеница да расколничке тенденције у Украјини наилазе на активну и отворену подршку од стране владајућег режима у Кијеву. Ми примећујемо све веће и лицемерније мешање државних власти у питања искључиво црквене компетенције. Нама Србима и те како је добро позната и болна пракса – кад политичари презирући све норме канонског црквенога права, мешају појмове и стварност истинске (канонске) Цркве и мноштва расколничких организација, које називају себе „православним црквама“ или деноминацијама. Државни чиновници који слепо испуњавају етнофилетистичке указе из Кијева – желе да по сваку цену измене јавно мнење у корист стварања неке нове Јединствене помесне цркве.
Као резултат повлачења некомпетентних потеза и вршења кривичних дела од стране украјинске власти, на територији Украјине настала је сада квалитативно нова ситуација. Она у многоме подсећа на заоштрену ситуацију у Босни и Херцеговини, у Црној Гори или Македонији, где су под изговором борбе против „српске доминације“, и „владавине српског етноса“ власти бивших југословенских република, које су водиле западне политике НАТО и ЕУ, почеле да граде цркве по етничком принципу. Српска Црква је захваљујући оваквим подмуклим манипулацијама била изложена расколу, а последице ове поделе не само да нису до дан данас правазиђене, него су отишле у још већи амбис. Основни циљ твораца раскола је – поделити, завадити а затим уништити Цркву. У суштини – фашистичка методологија рада.
Властима многих балканских земаља није потребно Царство Небеско, него царство земаљско, земаљски рај – овде и одмах, сада. По овоме принципу дејствују и политичари у Украјини, јер издају директна наређења да се ова или она личност, било да је цивил или свештено лице унесе у црни списак непожељних особа. Мода стављања под различите врсте санкција, било да је реч о западним или неким другим – темељно је ушла у политичку праксу у Украјини. Због тога је и историја Патријарха Иринеја са екстремистичким сајтом „Миротворац“ директан удар политичке елите из Кијева на целу Српску Цркву и њене вернике.
Важно је такође схватити да уношење имена патријарха Иринеја у црну листу, сведочи о чињеници да покушаји да се уништи Православна Црква у Украјини припадају искључиво политичкој елити из Кијева, којом директно управља председник Порошенко. Да је пракса притисака господина Порошенка узела великога маха потврђују и у Васељенској Петријаршији, која је истакла да је покушај добијања томоса о аутокефалији био извршен преко притисака Совјетског конгреса Украјинаца. Ако је судити према Патријарху Иринеју, нема никакве сумње да се ова агресивна политика застрашивања и притисака неће преносити и на друге поглаваре помесних православних Цркава који предано чувају јединство православне вере и Цркве.
Бања Лука, 13. јул 2018.
Aдминистративна служба СНП – Избор је наш