Директор московске невладине организације „Балкански центар за међународну сарадњу“ Виктор Колбановски: Није тачно да ће Москва подржати свако решење које Србија донесе поводом Косова – као што се то пласира у српским медијима.

Директор московске невладине организације „Балкански центар за међународну сарадњу“ Виктор Колбановски у аналитичком тексту за руски политички портал Regnum позабавио се неистинама које пласирају српски медији о односу Руске федерације према питању решавања косовског конфликта.
Забрињава тенденциозно објављивање искривљених информација у српским медијима, каже Колбановски.
На данашњи дан контакти Русије с обема странама косовског конфликта (Србијом и косовским Албанцима) објективна су последица јачања међународног утицаја Русије, између осталог, и у стратешки важном за Москву балканском региону.
Неопходност повратка Москве директном учешћу у преговорима о Косову повезана је, такође, с тим што је посредничка улога ЕУ у дијалогу Београда и Приштине дискредитована и наставља да се деградира.
Потпуно је очигледно да спољнополитички ресор Европске комисије не може самостално да изађе на крај с мисијом регулисања косовског питања, која му је поверена Резолуцијом Генералне Скупштине УН-а од 9. септембра 2010. године.
МИП Русије, који координира спровођење јединствене спољнополитичке линије Руске Федерације саопштава: ”Руска позиција поводом Косова остаје непромењена и ослања се на међународно-правне оквире, фиксиране у Резолуцији СБ УН 1244.
Ипак би, при томе, било потпуно погрешно сматрати да ће Москва подржати свако решење Београда за Косово.
МИП Русије такође још једном подсећа да је ”форсирање трансформације Косовских безбедносних снага у праве ”оружане снаге” од стране косовских Албанаца и њихових прекоокеанских покровитеља, упркос ставу Београда и косовских Срба, крајње опасно по стабилност на Балкану.
Решење, ако такво буде достигнуто између Београда и Приштине, треба да буде узајамно прихватљиво, да одговара међународном праву, да буде одобрено од стране СБ УН и да буде реално изводиво.
Неопходно је такође обезбедити широку подршку међународне заједнице”, – констатовало је министарство.
МИП Русије такође још једном подсећа да је ”форсирање трансформације Косовских безбедносних снага у праве ”оружане снаге” од стране косовских Албанаца и њихових прекоокеанских покровитеља, упркос ставу Београда и косовских Срба, крајње опасно по стабилност на Балкану“.
Стварање косовске армије се коси са међународноправном архитектуром безбедности на европском континенту у целини”, – указало је министарство. У тим јасним и прецизним ставовима Русије нема места за свакакве ”сепаратне споразуме, разграничења територије, корекцију граница” и остале провокационе замисли, пише Колбановски.
У вези с тим, забрињавајуће је све чешће обављивање најразличитијих написа у српским медијима који популаришу идеју да ће тобоже ”Русија подржати свако решење које Србија донесе поводом Косова”.
Ови наводи имају тенденциозни карактер и представљају српској јавности искривљену и непотпуну информацију, па тиме ни мало не доприносе позитивној динамици регулисања косовске кризе, истиче аутор.

Када је реч о директном учешћу Русије у косовским преговорима, треба се сетити позитивног искуства рада дипломатске тројке посредника под мандатом УН – у којој су били представници Русије, САД и ЕУ.
Конструктивни расплет сада може да буде пронађен само у дугорочној перспективи, можда и кроз неколико деценија. Руско министарство спољних послова у вези с тим истиче да ”вештачко форсирање такозване” коначне нормализације” између Београда и Приштине из разлога далеких од истинских интереса достизања стабилног регулисања, као и њено повезивање с неким вештачким роковима сматрамо деструктивним”.
У том контексту, разговор који се недавно десио у кулоарима свечаности поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата у Паризу између председника Русије Владимира Путина и једног од лидера косовских Албанаца Хашима Тачија сведочи о томе да се Русија враћа комуникацији са свим странама косовског конфликта.