Историографска „бомба“ у Хрватској: Да Хрвати нису успешно ратовали, Европе данас не би ни било

У библиотеци Хрватске академије знаности и умјетности (ХАЗУ) у четвртак је одржано предавање археолога др Владимира Сокола на тему „Рођење Европе“ 790/791. — 795. — 800. — 812. или када и одакле су дошли Хрвати, нова европска историјска парадигма, саопштено је из ХАЗУ.

хазу
Фото: Wikipedia

На основу својих истраживања, др Сокол је утврдио да су се Хрвати у своју нову домовину доселили крајем осмога века, кад их је франачки краљ Карло Велики ангажовао да униште Аварски каганат у Панонској низији, који је сметао Карловом пројекту обнове Западне империје која би се граничила с Византијом. Под вођством кнеза Војномира, Хрвати су 795. освојили аварски политички центар Хринг, конфисковали велике количине злата и сребра и послали га у франачку престоницу Ахен.

Према Соколу, прадомовина Хрвата налазила се у Чешкој у поречју Лабе према чијем је келтском називу Алба (Бела) грешком у десетом веку настао појам Бела Хрватска који би требало да гласи Полапска Хрватска.

На том подручју Сокол је идентификовао топониме који подсећају на имена петоро браће који су према легенди записаној у десетом веку довели Хрвате у нову домовину: Хрват је област уз средњу Влтаву око места које се зове Книн, име Лобел односи се на Лабу, Мухло се односи на Мухилу, данашњи Михлвиртел у Аустрији, Косјенац на град Косејовице, а Клук на истоимени град у Чешкој, док сестре Туга и Буга представљају ријеке Тугар и Буг иза Карпата.

„Распоред псеудобраће и псеудосестара указао би на изворно територијално порекло појединих делова прахрватског корпуса, а имена би била аутохтона: тзв. браћа или родови би заправо били западни, дунавско-полапско-судетски Хрвати, а тзв. сестре, источнији, пољско-украјински Хрвати“, рекао је др Сокол.

У прилог својој теорији истакао је и археолошке налазе посуда с јамичастим удубљењима на дну који могу да се нађу на подручју од Дунава, Влтаве и Лабе до Одре и Висле, као и на источнојадранском простору.

„Да тешке вишегодишње борбе хрватске војске с Аварима нису биле успешне, Карло Велики не би прешао Алпе и не би могао да се на брзину крајем 800. на Божић крунише за императора Запада, првог цара ког ће Источно римско царство признати 812. године Ахенским споразумом. Карло би остао иза Алпа, а Хрвати северно од Дунава, док би Европа данас била потпуно другачијег изгледа“, рекао је археолог др Сокол.

Према његовим речима, Хрвати су после победе над Аварима населили подручје „Велике Августове илирске Далмације“ од ушћа Драве у Дунав до Јадрана, с тим да је све до почетка 11. века постојала и северна хрватска држава под династијом Славниковића, коју су својом прадомовином сматрали и Чеси и Пољаци, у чијим старим хроникама пише да потичу „из Хрвата“.

Спутњик