Фестивал „Врањска градска песма“, који ће бити одржан 20. и 21. фебруара у Врању, биће посвећен песми „Димитријо сине Митре“ и њеној ауторки Стани Аврамовић Караминги. Песма је прославила Врање, али и певаче који су је изводили.

Од смрти чувене врањске песмопојке из Врања, Стане Аврамовић Караминге ове године се навршава пет деценија. Песма „Димитријо, сине Митре“ описује истинит догађај из њене породице, иако многи мисле да је песма настала у народу, а не да је чувена врањска песмопојка њен аутор.
Градско веће формирало је организациони одбор за реализацију ове културне манифестације, изјавила је већница за културу Зорица Јовић.
Она каже да је за манифестацију предвиђено око 300.000 динара. Градско културно уметничко друштво „Севдах“ пре неколико година покренуло је и иницијативу да у Врању буде постављена спомен биста Стани Караминги.
Тада је предложено да биста буде постављена на простору испред Народног музеја у Врању, где је постављен споменик познатог врањског интерпретатора Станише Стошића.
Песма по истинитој трагичној причи
Стани је мајка на самрти испричала причу по којој ће настати чувена песма. Димитрије, Станин брат од тетке, оженио се девојком Станом, по којој је ауторка добила име и за коју се причало да је била најлепша девојка од Врања до Ниша. Димитрију је припала девојка коју су сви желели, али нису могли да имају деце.
– Бадава, Стано, твоја лепота, кад ниси родила мушко или женско. Сви се куну у децу, а ја у тебе! – почео је временом да јој пребацује.
Стану ујак Тома, Карамингин отац, спасава самоубистава и предлаже јој да затрудни са другим човеком. У четрдесетој години лепотица доноси срећну вест, сви с радошћу очекују бебу, али она умире на порођају, оставља кући дете које су сви силно желели.
Ујка Тома одлучује Димитрију да каже истину:
– Изједосмо Стану, прво твоја мајка, па ти и онда ја… Твоја мајка, што је кињила. Ти што си неродан, а ја што сам је саветовао с кога да иде. Да знаш, дете није твоје.“
Димитрије одговара да су ионако дете хтели да усвоје, да је ово бар „моја Стана родила“, а сутрадан, на гробљу, пред рођацима, док су Стани давали прву суботу, Димитрије вади пиштољ, убија се, пре тога затраживши да га поред Стане покопају.
Тако је Стана Караминга изгубила брата. Стана је умрла 1969. године, на сахрани су по њеној жељи свирали ову њену песму, која је описала трагичну причу њене породице.
Т. Стаменковић, Курир