Загреб или Ватикан? Хрвати украли најважнији документ српске историје и „не знају“ где је

Иловичка крмчија настала 1262. године најстарији је сачувани препис Номоканона Светог Саве. Овај вредни рукопис Хрвати су током Другог светског рата украли из српског Музеја и пренели у Хрватску.

иловичка крмчија
Фото: Википедија/Пера Л. (Иловички манастир)

Где се данас то српско благо тачно налази, није сигурно утврђено. По једним тврдњама Хрвати су га 1995. године предали Ватикану, а по другим се још налази у Загребу у библиотеци Хрватске академије науке и уметности.

Покрет за обнову Краљевине Србије покренуо је иницијативу да се коначно утврди где се налази и да се један од највреднијих докумената наше историје коначно врати тамо где и припада.

Предлог да се држава и црква уједине и заједнички затраже назад вредну српску баштину упућен је Влади Србије и Српској православној цркви.

„Реч је о изузетно вредном документу, јер се ради о једном од првих наших оставштина и показатеља колико Србија дуго постоји. Крмчија Светог Саве је номоканон или збирка првих грађанских и црквених списа које је Свети Сава заједно са својим ученицима скупљао. То је зборник прописа из Византије и можемо рећи да је то први српски Устав“, објашњава за Спутњик председник ПОКС-а Жика Гојковић.

Законоправило или Крмчија регулисало је веома велику област друштвених односа. Имало је 70 глава: 6 уводних, 44 црквеног права и 20 световног права.

Законоправило није само пуки превод византијских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао Свети Сава.

архимандрит јустин поповић
Време је да се Номоканон Светог Саве коначно врати тамо где и припада – Свети Сава, фреска у Краљевој цркви у Студеници

Сачувано је више преписа Савиног Законоправила.

„Имамо неколико преписа: један се налази у Москви, четири се налазе у Србији, а овај најјважнији још не знамо са сигурношћу где се налази. Најважнији је зато што је из 1262. године, а сви остали су касније начињени“, каже Гојковић.

Иловички препис настао је у 13. веку у манастиру Светог Арханђела Михаила на Иловици, у данашњем манастиру Светих Арханђела код Тивта, где се налазило седиште Зетске епископије.

Писан је на пергаменту и има 398 листова.

Исте године када је настала Иловичка крмчија, начињен је један препис на бугарском језику. Са њега је 1284. године сачињен препис за Русију, тзв. Рјазанска крмчија

„Иловичка крмчија је од немеривог значаја за традицију не само нашег него и руског народа. Јер је и руском, исто као и српском, послужио као основа за изградњу првих законика како црквених, тако и грађанских. Зато има огроман значаја и за нас и за нашу православну браћу“, истиче Гојковић.

Јелена Вучићевић, Спутњик