Хрватски ђаци ићи ће на школске екскурзије у Јасеновац, ако школе усвоје предлог тамошњег Министарства просвете, што је изазвало својеврсну буру код наших западних суседа.
Наиме, како пише Јутарњи лист, у оквиру програма обавезних посета, око 43 хиљаде хрватских ученика осмих разреда током ове школске године посетиће Вуковар, а као пилот-пројект ове године покренуте су и посете Пакрацу, Карловцу и Книну, како би ученици „учили о вриједностима Домовинског рата и биткама које су вођене на тим подручјима“. Истовремено, према најави из Министарства знаности и образовања, школе ће добити нову препоруку – да посете и Спомен-подручје Јасеновац, место највећег усташког логора у Другом светском рату.
– Циљеви су да се ученици упознају с основним чињеницама о логору Јасеновац, осуда усташког покрета те злочина почињених на основу расних закона и идеологије усташког покрета кроз приче о људским судбинама, изазивање саосећања према жртвама и заточеницима логора те порука за садашњост и будућност да би ученици имали јасан став о осуди идеологија које одређене појединце и скупине у друштву етикетирају као „другачије“ – објашњава управник Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић.
– Министарство ће у складу с новим курикулумом грађанског одгоја препоручити школама посету СП-у Јасеновац тако да школе, ако се одлуче за ту активност, могу исту на време уврстити у своје школске курикулуме – потврђено је Јутарњем листу у ресорном Министарству.
И даље се диже идеолошка прашина
Због ове одлуке, међутим, подигла се права бура на интернету. О томе да многи Хрвати и даље, нажалост, поричу стравична страдања нехрватског живља у Јасеновцу, сведоче и коментари, које су читаоци остављали испод текста на порталу Јутарњи.хр.
Тако има оних који сматрају да ваља „најпре истражити стварне чињенице, а онда све ученике упутити да спознају стварно лице Титових партизана и домете њихових лажи“.
Такође, било је и мишљења о томе да, уместо о мучком убијању Јевреја, Срба и Рома, „дјецу треба учити о покољу Хрвата на Блајбургу“, док су неки писали о томе како им је драже да их сматрају затуцанима него да дозволе да њихова деца „уче лаж“.
План министарства стартује на јесен
Иначе, План о препоруци Министарства да школе посећују Јасеновац произлази из новог курикулума грађанског одгоја који од јесени улази у све школе. Једна од карактеристика тог курикулума је искуствено учење, односно повезивање учионичке наставе с посетом различитим институцијама и организацијама. У курикулуму се експлицитно не наводи посета Јасеновцу, за разлику од конкретно наведених Сабору или судовима.
Ипак, намера да се конкретно посети Јасеновац, огледа се у допису које је министарство упутило овој установи.
– Министарство је у допису управнику јавне установе СП-а Јасеновац истакнуло како подржава иницијативу да ученици основних и средњих школа, које у наставном плану, односно курикулуму обрађују садржаје везане уз холокауст и Други светски рат, у оквиру школског курикулума планирају и посете Јасеновцу – кажу у овом Министарству, а пише Јутарњи.
Ако ученици нису интелектуално и емоционално довољно зрели, те ће посете доживети површно и неће од њих имати веће користи. Пре саме посете потребна је детаљна припрема која укључује релевантне информације о институцији коју се посећује, правила понашања и све што се може предвидети, што зависи од искуства учитеља“, пише у курикулуму.
Мало посета Јасеновцу
Судећи по статистикама, Спомен-подручје Јасеновац досад није било популарно место школских посета. Иако је Образовни центар у Јасеновцу замишљен као место где млади освешћују последице порицања људског достојанства, мржње и ксенофобије, а њихове музејске радионице нуде нови приступ у образовању о холокаусту, геноциду и страдању антифашиста у Другом светском рату, чиме представљају основу за учење о људским правима, мали је број ученика организовано посећивао Јасеновац.
Према подацима Спомен-подручја, у 2018. посетило их је 15 школских група – осам из средњих и седам из основних школа Хрватске. Паралелно бележе 19 школских група из страних држава, од тога највише из Италије (11) и Словеније (4). Годину пре, Јасеновац је посетило тек девет школских група из Хрватске, на шта је управник Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић лани упозорио да је реч о незадовољавајућем броју.
Прошле је године Јасеновац укупно разгледало 16.066 посетилаца од којих је 6.740 из Хрватске и 9.326 из страних држава.
Временом подаци о жртвама умањени
Познати израелски историчар Гидеон Грајф, недавно је оценио да је у усташком логору Јасеновац, према доступним подацима, убијено између 700.000 и 800.000 Срба, Јевреја и Рома и рекао да се о тим недужним жртвама не може ћутати.
Грајф, аутор књиге „Јасеновац, балкански Аушвиц“ рекао је и да је заједничка српско-хрватска комисија из 1945. године дошла до закључка да је било 1,4 милиона жртава, а да су касније научници потврдили да је минималан број жртава у Јасеновцу 700.000.
