Ибер Ведрин: Олбрајтова отворено била уз Албанце

Бивши шеф француске дипломатије: Све земље ЕУ и НАТО одобриле су употребу војне силе на СРЈ. Начин на који се данас третирају Срби на Ким није прихватљив.

ибер ведрин
Ибер Ведрин / Фото: ЕПА

Циљ бомбардовања Србије није било независно Косово. Било би боље да је то могло да се избегне, али неутралисање српских војних циљева, као што су војне снаге, базе и полицијске формације, да би се спречило да наставе акције на Косову, постало је неизбежно.

Ово, у ексклузивном интервјуу за Новости, тврди Ибер Ведрин, бивши шеф француске дипломатије у тренутку агресије на СРЈ, сада геополитички аналитичар, саветник и публициста.

Ведрин је са својим британским колегом Робином Куком копредседавао неуспешним преговорима у Рамбујеу, а касније је изјавио да му је тај неуспех изазвао велику фрустрацију. Говорио је и да му тада у тражењу договора није био од помоћи отворен проалбански став америчке државне секретарке Медлин Олбрајт.

Ведрин није био међу заговорницима бомбардовања по сваку цену, али то не мења чињеницу да је Француска учествовала у овом чину против земље која је била њен традиционални, историјски савезник, што је представљало прекретницу у односима двеју земаља.

* Косово, са распрострањеном корупцијом и организованим криминалом, није независно за велики део међународне заједнице. Бомбардовање, дакле, није решило проблем?

– Подсетићу да је оно што смо одлучили 1999. године у оквиру Контакт групе и резолуцијом Савета безбедности била „суштинска аутономија“ Косова у оквиру Србије. Независност је проглашена тек касније, једнострано, 2008. године. Али то је прошлост, Косово сада признаје 110 земаља, и мислим да морате да признате ту реалност и да се пројектујете у будућност.

* Реалност је таква да Србе данас протерују са Косова, а српско културно и духовно наслеђе је у опасности.

– Свестан сам тога. То је једнако за жаљење као и оно што је раније чињено Албанцима на Косову. Начин на који се данас третира од 100.000 до 120.000 Срба на Косову, који чине пет одсто становништва, није прихватљив. И амерички Стејт департмент је забринут због тога.

* Приштина је увела таксе на српске производе, и константно опструише дијалог са Београдом. Шта је данас решење за Косово?

– За Косово можда да прихвати корекцију граница са Србијом. Знам да неки људи размишљају о томе. Други се плаше тога, али то ме не би шокирало, ако би се добро испреговарало. С друге стране, Косово треба да учини огроман унутрашњи напор на постизању доброг управљања и у борби против корупције. А решење за Србију, да буде реална, модернизује се и игра на динамику односа између Београда и Тиране.

* Постоје ли неке мање познате појединости када је реч о преговорима у Рамбијеу?

– У Рамбујеу, у тренутку суспендовања преговора, председник Србије Милан Милутиновић, непосредно пре него што ће се вратити у Београд, рекао ми је да се нада да ће Милошевић прихватити компромис, чак и са међународним снагама надзора на територији Србије.

ибер ведрин

* А за време ваздушних напада?

– Током бомбардовања, председник Француске Жак Ширак неколико пута је био црн у лицу од беса због НАТО, на који смо морали да се жалимо, али они су желели да примене доктрину „парне пресе“. Били су нам потребни, али смо одбијали да бомбардују мостове и цивилне циљеве.

* Срби су били веома разочарани због учешћа старог савезника Француске у нападу НАТО. Није ли могло другачије?

– Савезништво Француске и Србије датира још с почетка 20. века, али у веома другачијем контексту. Ситуација уопште није иста. Није НАТО одлучио о бомбардовању, него земље Контакт групе, укључујући Француску, али и Сједињене Америчке Државе, Немачку, Велику Британију и Италију, које су преговарале скоро годину и по и до самог краја са Русијом. Коначну одлуку о употреби војне силе су разумеле или одобриле све земље НАТО, све земље ЕУ, сви суседи Србије.

Добри односи

* Да ли се односи између Француске и Србије развијају у добром правцу? Хоћемо ли ускоро бити у истој заједници?

– Нема разлога да данас односи између наше две земље не буду позитивни. Требало би чак да буду побољшани и интензивирани. Али ЕУ још увек није у позицији да ратификује нова проширења, о било коме да се ради.

Горан Чворовић, Новости