Генерални дирекор РТС Драган Бујошевић поручио је вечерас да ће РТС вечно помињати имена 16 радника страдалих током НАТО бомдардовања како би се стално понављало да нико нема право да убија новинаре који су, како је рекао, 23. априла 1999. године радили свој посао.
Бујошевић је на Међународној конференцији “Крај некажњивости за злочине над новинарима“ поводом 20 година од бомбрадовања РТС, рекао да су радници те куће убијени због бахатости и безосећајности шефа НАТО агресије Веслија Кларка и тадашњег генералног директора РТС Драгољуба Милановића.
Подсетио је да је америчка влада одлучила да бомбардује РТС под изговором да је био део система команде и контроле што, према његовом мишљењу, појачава сумњу да је одлука донета тек када је у Хашки трибунал стигла тужба против НАТО.
“Да ли је НАТО хтео да потпуно угаси РТС? Знали су да то не могу да учине, а чињеница да је програм РТС кренуо осам сати после уништења предајника у Крњачи показује сву бесмисленост НАТО стратегије“, рекао је Бујошевић и поставио питање шта је тадашњи врх РТС хтео да учини остављајући запослене на милост и немилост НАТО бомбама.
“Да ли су мислили да ће направити преокрет у ратној пропаганди или да ће зауставити агресију НАТО? Толико наивни нису били, али су били безосећајни. Не верујем да је врх РТС одлучивао о судбинама запослених, знамо сви ко јесте, али немамо доказе за то“, рекао је Бујошевић и додао да се вероватно радило о намерном жртвовању радника.
За њега је неразумљиво одбијање Хашког трибунала да се бави убиством 16 запослених на РТС и подсетио да је Карла дел Понте закључила да нема доказа да је НАТО намерно гађао РТС, што је, наводи Бујошевић, апсолутно ужасавујће.
Указао је и да новинраска удружења на тај трагичан догађај различито гледају, наводећи пример Амнести интернешнела који бомбрадовање РТС третира као ратни злочин, док Комитет за заштиту новинара не жели да упише имена 16 радника РТС на листу убијених новинара.
Мирослав Медић, брат Синише Медића, погинулог радника РТС, који је такође радник те телевизије, назвао је бомбардовање РТС-а првим терористичким нападом у историји на једну медијску кућу и незапамћеним злочином за који нико није одговарао.
Медић се присетио ноћи у којој су страдале његове колеге који су, каже, остављени као глинени голубови на милост и немилост НАТО-у и напоменуо да су запослени, после конференције Џејмија Шиа на којој је рекао да РТС може да буде војни циљ јер шири неистину, тадашњем руководству РТС предлагали да ноћу раде са резервног места, али да је та идеја одбијена.
Додао је да су породице погинулих тужиле 17 земаља чланица НАТО Међународном суду у Стразбуру, али да је њихова тужба одбијена са образложењем да нису надлежни јер Србија није потписница Европске конвенције о људским правима и да није члан ЕУ.
Председник УНС-а Владимир Радомировић, обраћајући се породицама које су изгубиле своје најближе током бомбардовања казао је да се на снимку, који је пре његовог обраћања пуштен, могло да се види да је торањ на Авали обновљен, али да њихови животи неће бити, јер су изгубили најближе.
„Али, на нама је да помогнемо да се открије пуна истина и да дођемо до одговорности и кажњавања оних који су криви за то“, казао је Радомировић.
Према његовим речима, од свих новинарских питања најважније је зашто, исто као оно „зашто“ које стоји на споменику у Абердаревој улици, а који је подигнут погинулим радницима РТС-а.
„Никада нико, ни у једном рату пре тог 23. априла 1999. године није бомбардовао једну медијску кућу и убио 16 радника док су обављали свој посао. Зашто се злочину који је починио НАТО дају друга имена“, казао је Радомировић.
Навео је да ће УНС подржати РТС да имена настрадалих радника РТС буду уписана на листу коју води Комисија за истраживање убистава новинара и додао да на тој листи нажалост нема ни већине од 15 убијених колега новинара, медијских радника, који су од 1998. године, до 2005. страдали на Косову и Метохији.
Председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјов, који је пре 20 година радио у Београду као дописник, казао да је био сведок патње српског народа за време НАТО бомбардовања.
Како је навео, оно што су он и његове колеге из Русије видели за време бомбардовања СР Југославије, променило је њихов поглед на свет.
„Никада више нећемо веровати у оно што причају наши западни партнери. Ако и избегну казну на овом свету, неће на небу у паклу“, казао је Соловјов.
Данас се сећамо настрадалих радника РТС-а, казао је Соловјов напомињући да се данас одаје пошта свим погинулим медијским радницима за време ратова у бившој СФРЈ, међу којима је било и руских дописника.
Џереми Дир из Међународне федерације новинара осудио је НАТО бомбардовање РТС -а оценивши то као нелегални чин и истакао да 600.000 чланова тог удружења саосећа са породицама страдалих радника РТС и свих других медијскх радника који су, како је навео, жртве покушаја да се ућуткају медији.
„Тражимо да међународна заједница заустави овај тужни данак који се плаћа и дана с и угрожава новинаре и новинарство дана“, рекао је Дир који је подржао то што породице погинулих и даље траже правду.
“Тај намерни чин који је остао некажњен има последице које су шире од Балкана, исти аргуменити користе се за бомдардовање у Гази, Ираку, Кабулу…“, Рекао је Дир и додао да је више од 100 новинара страдало прошле године у свету и да су стотине њих завршили у затвору.
Чланица Комисије за истраживање убистава новинара Љиљана Смајловић истакла је да су она и њене колеге који су радили са Славком Ћурувијом страховали да ће и 20. годишњицу од убиства дочекати без пресуде.
Како је навела дошло се до пресуде, која је доказ да је држава убила њеног уредника у Европљанину, као и доказ да нико осим шефа државе не може да нареди безбедносним службама да убију једног новинара.
„Надамо се да ће пресуда кривима за убиство Славка Ћурувије означити крај ере некажњивости убистава новинара у Србији, али нисмо још у потпуности спокојни. Има још убистава која нису расветљена“, казала је Смајловић и додала да никада медијски радници неће заборавити Славка Ћурувију, ни жртву коју је поднео за слободно новинарство.
Брнабић: Бомбардовање РТС-а варварско дело без оправдања
Премијер Србије Ана Брнабић поручила је на међународној конференцији „Крај некажњивости за злочине над новинарима“ да је бомбардовање зграде РТС у којем је погинуло 16 запослених те куће, варварско дело, за које не постоји ниједно оправдање и брутално, нецивилизовано убиство кога треба јасно и гласно да се стиди већина оних земаља које данас причају о слободи медија.
Брнабић је на конференцији која се одржава поводом 20 година од када је погинуло 16 радника, ноћних дежураца, стражара, миксера, редитеља, шминкера, техничара, механичара током НАТО бомбардовања да су тада многи од оних који нас данас подучавају о слободи медија, немилосрдно, са раздаљине од десетине километара, са безбедне удаљености за њих, упутили пројектиле на један медиј.
„Прво што ми пада на памет када помислим на овај страшан злочин је да је он ништа друго већ варварско дело“, истакла је премијерка и додала да би се осећала као лицемер да на данашњи дан не каже да какав год медиј био и шта год емитовао, не постоји ни једно оправдање.
„Бомбама сте одговорили на ТВ програм”, нагласила је Брнабић и казала да нажалост никада неће бити одржано суђење онима који су наредили, као ни и онима који су бомбардовали зграду Радио телевизије Србије и побили недужне људе на њиховом радном месту.
„Неће, зато што је једна пропаганда, која је била, а и данас јесте, јача, ту зграду, те људе, тај медиј, прогласила за пропаганду и, самим тим, легитимну мету. И неће, зато што ми јесмо мали и немоћни да судимо великима и много моћнијима“, казала је премијерка.
Према њеним речима, наше сећање и чување од незаборава представља неку врсту пресуде, не званичне и правоснажне, али оне која бар говори да знамо и шта нам се десило и ко је то урадио.
„И овај скуп доживљавам као тужни и љути вапај једног народа, једне професије, за правдом. Као потребу да свет ипак буде фер, без обзира на моћ, величину, снагу, политику, да се ипак покаже да је правда потребна и да постоје они који неће престати да је траже. И да, колико год да си јак и моћан, неке ствари једноставно су недопустиве, а стандарди који важе за моћне, важе и за све остале“, казала је премијерка.
Како је навела, свет данас није такво место, али ово је начин да се чује наш глас о овој трагедији, овом злочину и да тај глас некада неко од моћних чује и само размисли о њему.
„Можда је то мало, али јесте оно што данас можемо, морамо, да урадимо. Ми живимо у свету у којем злочине дефинише политика. У свету у којем су, нажалост, од правде, често много важнији интереси и новац. Ми живимо у свету пропаганде, коју опет дефинишу новац и моћ и зато је обичном, малом човеку, у обичној, малој земљи, готово немогуће да доживи правду, да је осети, задовољи и да зна да се неправда неће, без икакве казне, понављати“, истакла је Брнабић.
Како је навела, Србија је некога макар осудила јер није евакуисао запослене из РТС-а, Србија је макар пробала да пронађе део кривице у себи, у својим грешкама и параноји једног тешког и лошег времена.
„Очекивати од других званичних структура, да исто то ураде, данас није реално. Али, ми ћемо наставити да подсећаамо, и све друге и нас, да је злочин злочин, да је убиство убиство, без обзира ко га је и са којим мотивима починио“, нагласила је премијерка.
Брнабић истиче да Србија има право, али и обавезу да не ћути и не избегава да ствари назове правим именом и додаје да је бомбардовање једне земље хиљадама и хиљадама тона бомби агресија. “Грделица је злочин, Ниш је злочин, Варварин је злочин, 16 мртвих у РТС-у је злочин”, истакла је Брнабић и додала да тај став нема везе са политиком, него да одражава однос према правди која мора да постоји за све, без обзира на нечији утицај, новац, моћ, политику.
„Данашњи свет није онај у коме је правда једнака за све, али такав свет и ја у то чврсто верујем, једног дана мора да буде могућ, или га неће бити – свет у коме је правда иста за све. У таквом свету сви би рекли оно што ми данас кажемо и што ћемо наставити да говоримо сваке године: да је бомбардовање РТС-а вандалски чин, брутални злочин над 16 људи који су убијени без разлога и над њиховим породицама које су без њих остале, без да икада разумеју разлог или смисао, заувек са једним питањем: зашто“, нагласила је Брнабић.
Захвалила је Радио-телевизији Србије и Удружењу новинара Србије што су организовали данашњи скуп, на којем, каже, нећемо наћи правду, али ћемо јасно рећи да је тражимо, и то због погинулих радника РТС-а, њихових породица, због историје, истине и због свих нас.
Дводневна конференција коју организују УНС и РТС, а којој су присуствовали премијер Ана Брнабић, министар за рад Зоран Ђорђевић, чланови породица страдалих радника и представници међународних новинских удружења почела је одавањем поште жртвама минутом ћутања и приказом видео снимака насталих непосредно после бомбрадовања зграде РТС.
После конференције код споменика Зашто одржана је комеморација РТС која је почела перформансом, који приказује бомбардовање зграде те телевизије у пратњи РТС.
Ало / Танјуг
