Када су предали дете мајци, полицајцима је пао камен са срца, јер су, како кажу, страховали и за дете, али и да се нешто десило породици чим се нико не јавља.
Шетајући обалом Палићког језера, суботички полицајци, у редовној патроли приметили су четворогодишњег дечака како стоји сам и плаче. Чим му је пришао полицајац Давор Шнадербек малишан се смирио и заспао у његовом наручју, а остали су дали све од себе да пронађу родитеље. Захваљујући упорности командира Данила Влајића, других полицајаца и грађана, дете је после сат и по враћено мајци.
Све се догодило током Урбанових дана, када су се на Палићу одржавале „Винске свечаности“ и „Златни котлић“. Манифестације је посетило више стотина грађана, те је због гужве проналажење родитеља било још теже.
– Дете је стајало само, било је уплашено и само плачући говорило „мама“. Чим сам му пришао, подигао је руке и ја сам га узео у наручје – прича полицајац Давор Шнадербек. – Вероватно је осетио неку сигурност, па се, чим сам га узео, умирио и заспао. Нисам се померао да га не бих пробудио и поново уплашио. У глави ми се само вртело да пронађемо родитеље и да се њима није ништа десило, али како је време пролазило страх и нервоза су били све већи. Поред тога, трудио сам се да останем миран, да дете не осети узнемиреност и да се не расплаче. И ми имамо малу децу, знамо како реагују.
Док је малишан спокојно дремао, остали полицајци су се ангажовали да што пре пронађу родитеље. Обишли су језерску обалу уздуж и попреко, али без успеха.
Агонија је трајала око сат и по времена.
– Када смо се службеним возилом паркирали код „Мале гостионе“ приметили смо жену како стоји узнемирена и претпоставили смо да је то мајка. Није могла да верује да полицајац држи њено дете, а дечак чим ју је угледао прешао је код мајке – описује крај драме Данило Влајић, командир Полицијске станице на Палићу. – Жена је била у шоку. Била је ангажована у програму који се дешавао на Великој тераси и млађе дете је поверила на чување четрнаестогодишњој ћерки. Деца су се играла жмурке и малишан се у тренутку сестри изгубио из вида.
Када су предали дете мајци, полицајцима је пао камен са срца, јер су, како кажу, страховали и за дете, али и да се нешто десило породици чим се нико не јавља. Док су им грађани најпре нудили помоћ, а потом и честитали и захваљивали им, Влајић и Шнадербек скромно кажу да је то била њихова дужност и да су они полицајци 24 сата а не само када су у униформи.
– Срећни смо што се све добро завршило. Захваљујемо свим грађанима на помоћи да малишана што пре вратимо мајци – поручују полицајци.
Све дигли на ноге
– На обали Палића била је постављена бина и ми смо више пута преко разгласа, на српском и мађарском језику, објавили да се изгубило дете. Међутим, нико није дошао – препричава детаље акције Данило Влајић. – Контактирали смо и са надлежнима, као и са службеницима Центра за социјални рад. Звали смо и угоститељске објекте на Палићу да питамо да ли је неко од гостију пријавио да му је нестало дете. Обавестили смо организаторе програма из предузећа „Парк Палић“ који су такође кренули у потрагу. Време је пролазило, а нико се полицији није јавио да тражи дете.
Ј. Лемајић, Новости
