Најбољи живи математичар, Рус Григориј Перелман, пронашао је срећу која не зависи од новца. Одбио је заслужену награду од милион долара. Шта је то што он за те паре може да купи, а да већ нема у себи?
Живи аскетским животом, воли да чита књиге и то га чини бескрајно срећним. Незапослен је. Живи у Санкт Петербургу, у мамином стану, од њене пензије. Григориј потврђује неписано правило према којем је “сваком генију потребан брат или сестра који ће га издржавати”. Комшије га ретко виђају. Понекад прошета у старом сакоу и у офуцаним фармеркама. Тврде да живи у сиромаштву, иако верују да Григориј то исто мисли за њих.
Григориј живи у Поенкареовом моделу хиперболичне геометрије, а тај свет је лепши и интересантнији од овог нашег, еуклидског. Дани на земљи који су нам дати пролазе, живот наставља да буде поезија занесеног уметника.
Григориј је широм света постао подсмех претежно оних који су једва и “осмогодишњу” завршили. Истих оних који би и Ајнштајну савете делили, док би Теслу тукли на улици. То што Перелманов алгоритам не може још увек да нађе примену за иживљавање рудиментних нагона, ма колико интелектуално они звучали, то само открива примитивност клопке с којом Перелманови критичари покушавају доскочити животу.
Математика није ствар мишљења, као што ни човек није рационално биће. Светске институције требало би да регулишу право “одраслих” да буду ирационални и неразборити. Психологија учи да када се нађе објашњење за неку околност или појаву, тада се блокира природна тенденција свести да надаље самостално делује.
На тај начин више не упознајемо себе, нити развијамо креативне идеје. Једна од мистагошких категорија је управо Григориј Перелман који је решио један од седам миленијумских проблема математике: тополошки проблем према коме је сваки тродимензионални простор који је без рупа, повезан и коначан, заправо еквивалентан развученој сфери. Око осам година је радио на решавању Поенкареове хипотезе, а цели поступак је објаснио на 1.000 страница. Осим што је одбио милион, упамћен је по реченици: “Ако можете тренирати руке и ноге, зашто избегавате тренирати мозак?”
Математика је универзални модел природе, а природа је све што знамо. Уметност и филозофија заснивају се на математици, док се наука и уметност у крајњој тачки спајају. Григориј је руски уметник, љубитељ виолине и математичар, који је интелектуално изнад монетарног система. Само је таква особа и могла решити миленијумски проблем. Паметан и скроман, Перелман би требало да буде узор “џет-сету” који зна да броји, али и даље на прсте.
Запад је на сујети простих људи изградио империју. Антипод макијавелизма, Рус Григориј, модерни је Диоген, слободан у сваком погледу. Иако је социјални случај, Перелману је довољно то што има, док би неком мало било и град да му поклоне.
Овај Рус рођен је 13. јуна 1966. године, а као један од пет чланова совјетске екипе, 1982. године је на Међународној математичкој олимпијади освојио златну медаљу уз савршен резултат. Докторирао је у Санкт Петербургу, предавао је на неколико америчких универзитета, али је 1994. дао отказ на Берклију у Калифорнији, и вратио се у Русију. Иако је решио Поенкареов миленијумски проблем, похвалио се само једном свом колеги. Овај је одушевљен открићем, резултате презентирао научној јавности.
Труст математичких мозгова је после дугог низа испитивања његов резултат прогласио бравурозним открићем. Филдсову награду (еквивалент Нобелове), као и ЦМИ признање у висини од милион долара Перелман је одбио. Људи попут Григорија надрастају медиокритете и свакодневне људске потребе, па и потребу за новцем и славом. Није се појавио на церемонији доделе у Мадриду, што се догодило први пут у историји ове награде, уз коментар како “баш тог дана мора у шуму да бере гљиве”. Сасвим логично објашњење једног генија.
Перелман је укратко прокоментарисао да Европско друштво математичара није компетентно да оцењује његов рад, без обзира да ли је оцена позитивна. Уз тек неколико речи, руским медијима је изјавио да није заинтересован за новац, ни за славу, те да не жели да буде изложен као животиња у зоолошком врту. После овога, постао је највећа енигма у историји америчких медија којима је капитал у рангу божанства.
Све собе у стану Перелмана крцате су књигама и папирима. На Гришу се суседи жале да их омета када лоптицом за столни тенис лупка о зид.
Обични смртници трче за материјалним стварима, за парама, славом… Док се људи попут Григорија задовољавају основним потребама, уз императив трагања за тајнама. Резултат тога је да плотски људи много брже одлазе у заборав. Они попут Моцарта, који је у 36. години умро у највећој материјалној беди и који је покопан са сиромасима па му се за гроб ни данас не зна, живе вечно.
Није гледао Перелман на властите интересе, колико на човечанство и на будућа поколења. Неким људима једноставно је битно да имају паре како би могли купити Аудија, набити на главу “Рај Бен”, и висити по цео дан у неком кафићу. На крају иза себе оставе речи попут: “Излазио сам, зез’о сам се.”
Гледање телевизије у већини случајева спада под патологију, а како се човек претвара у оно што гледа, резултат је једнак као да сте пуцали себи у ногу. Оно што је Григориј Перелман учинио не може ни милијарда долара купити. Управо из разлога што га готово нико не разуме, он је разумео и схватио оно што нико није задњих 100 година.
И најблиставији ум свих времена, Никола Тесла, умро је као сиромашан човек. Иако је заслужио неколико Нобелових награда, паре су узели они који су покрали његове изуме. Говорио је да му није жао што краду његове идеје, него што немају своје.
Човјек који живи за принципе, а не за новац, одбацује комодитет знајући да постоји нешто што је вредније од новца. Ствари су финанцијски лимитиране и нема ствари око које се не може преговарати. Такав вазални однос не уклапа се у концепт генија. “Нормалност” коју је наметнула већина, довела је до тога да наши “интелектуалци” данас готово никада не одбијају рецимо 100 евра, 200 грама кафе или боцу пића. Зато су генији на нашим просторима све чешће особе чија имена носе једносмерне улице.
И у Русији је Григориј често мета подсмеха. Многи му пребацују што није узео новац и проследио га у добротворне сврхе, заборављајући да је он уместо новца будућим поколењима цивилизације оставио врхунско знање, потпуно бесплатно.
Генији често имају проблем у комуникацији с околином, али зато то компензирају у неким другим стварима. Управо такви, они покрећу свет. Разазнају да тамнички положај ума не распознаје мисао да је бити сиромашан ствар избора. Док бити богат значи бити човек који се и у потпуној самоћи забавља снагом свог духа и тока мисли.
Посљедње што је руски геније новинарима рекао, било је: “Знам како функционише Универзум. Зашто бих онда трчао да узмем неки милион долара, реците ми? “
Василиј Голијанин, Хазардер магазин
Tesla je toliko toga ostavio covecanstvu, opljackali su ga, krali mu ideje, krali njegove radove ali nist ga nije sprecilo da radi sa dobrobit covecanstva. A sta ovaj, zivi od majcine penzije u majcinom stanu. I sta je to ostavio covecanstvu, nesto sto niko ne razume niti moze da upotrebi.