Марко Косовац радио је на привременим пословима, а првог дана лечења добио је решење о раскиду уговорa о раду.
Краљево – Туга и огорчење у породици Павла Косовца и његове супруге Слободанке у насељу Жичa код Краљева. Њихов двадесетосмогодишњи син Марко, наследник и узданица, једини хранитељ породице, јер су обоје болесни и без прихода, настрадао је радећи послове да би сви преживели. Није се либио било каквог рада, па је почетком јуна ове године прихватио понуду овдашње филијале Националне службе запошљавања, проистеклу из програма јавних радова, да четири месеца коси траву, чисти паркове и друге јавне површине у ЈП „Чистоћа” у Краљеву.
Радећи такав посао у краљевачком спомен-парку, десила се несрећа. Смештајући покошену траву на тракторску приколицу, Марко се попео да товар нагази, али се, услед нестабилности пласта на приколици, занео и пао на асфалт. Према причи колега, он је после пада чак и устао, умио се и учинило се да је добро. Међутим, пошто је осетио мучнину, упутио се сам ка болници, на шта су колеге реаговале, па је аутомобилом превезен до дома здравља. Одатле је, како дознајемо, због напрснућа лобање упућен у крагујевачки клинички центар, где је пао у кому. Онда је превезен у Београд, где је на одељењу неурохирургије Клиничког центра 22. септембра преминуо.
Шта се у међувремену догађало, питали смо његовог оца Павла Косовца, који нам је, иако врло потресен, објаснио:
– Само четири дана после његове повреде, позвали су ме у ЈП „Чистоћа” и тамо у правној служби саопштили да он више нема ни посао ни здравствено осигурање. Нису знали како да се то реши, али су знали да ми одмах уруче решење за Мрака, о раскиду уговора о раду. Нико се после из тог предузећа није ни јављао, ни за његово здравље распитивао све до дана сахране, када је директор ове фирме Ивица Богојевић дошао и од мене затражио да разговарамо. Шта тада да разговарам, о чему? Разговараћемо посредством суда и мораћу тако сам до правде. Питам се где су били тужиоци да одмах реагују, истражне судије…. Имали су полицијски записник пошто је обављен увиђај на месту несреће. Напослетку, волео бих да неко из Владе Србије дође да види моју беду и несрећу, да се увери у небригу према младим незапосленим људима, али и према онима запосленим на овај начин.
О свему смо питали и Ивицу Богојевића, директора ЈП „Чистоћа”, који нам је одмах рекао да је, „нарочито после оваквог случаја, претешка реч – отказ”.
– Ради се о томе – додаје Богојевић – да је Марко код нас био радно ангажован сходно програму јавних радова од Националне службе запошљавања. Према радницима у том статусу не примењују се одредбе Закона о раду него други прописи и, у консултацији са стручним службама НСЗ, чим радник тог радног статуса један дан не дође на посао, уговор се раскида. Поштујући прописе, дакле пошто није било правног основа да уговор остане важећи, морали смо и са њим да га раскинемо. Разумем огорчење родитеља, али није тачно да се нисмо интересовали за његово здравствено стање. Код установе за здравствено осигурање, у сарадњи с оцем, успели смо да обезбедимо покриће трошкова лечења, осим за само два дана. Жао ми је, али сам законске прописе морао да поштујем као што ћу их поштовати и ако правосудни органи утврде нашу кривицу.
Марко Косовац је, пре два дана, сахрањен на сеоском гробљу у Жичи.
Породица Косовац најављује тужбу против ЈКП „Чистоћа“
– Тужићемо „Чистоћу“, па нека суд и надлежни утврђују истину и да ли је све било по закону – не скривајући сузе испричали су нам у свом скромном дому у Жичи код Краљева Павле и Слободанка Косовац, отац и мајка настрадалог радника. – Није истина да је директор „Чистоће“ био са нама у контакту док нам је син био у болници. Дошао је тек када је Марко умро. То га није спречило да раскине уговор на дан када је мој син повређен, иако је истицао тек 30. септембра. Ако има правде и Бога, за ову неправду и срамно понашање требало би да чује држава.
Косовци су огорчени и јавним иступом директора ЈКП „Чистоћа“ Ивице Богојевића, који је раскид уговора оправдао – применом прописа.
– Како га није срамота да то правда законом и прописима?! Решење о раскиду уговора је написано са образложењем да ступа на снагу због недоласка на посао. Па, како да дође на посао када је у коми у болничкој постељи, питам ја и тог директора и све надлежне у овој земљи – очајан је Павле Косовац.
Родитељи настрадалог радника истичу да немају разумевања за ћутање предузећа за које је њихов син радио. Док је био у болници, нико га из „Чистоће“ није посетио, нити позвао фамилију да пита за његово здравље.
– Никога није занимало има ли то дете родитеље, да понуди помоћ, нити да пита можемо ли уопште да одемо да посетимо своје дете у болници. Да није било добрих комшија, не бисмо ни могли да одемо до Крагујевца – каже Павле, грлећи фотографију настрадалог сина. – Нико и ништа не може да ублажи нашу тугу и бол. Изгубили смо сина, али и неправда боли.
Отказ неморалан и недопустив
У националној служби за запошљавање (НСЗ) објашњавају да послодавци имају низ обавеза према радницима са којима је закључен уговор о привременим и повременим пословима.
– Обавезни су да редовно уплаћују и достављају доказе за накнаду за обављени посао, порезе и доприносе за социјално осигурање, да организују заштиту и безбедност, као и да нас обавештавају о свим променама важним за реализацију уговора – кажу у НСЗ.
Синдикалци, међутим, указују да је послодавац дужан и да се води моралом и хуманошћу. Недопустиво је да због недоласка на посао отказ добије човек који лежи у болничкој постељи.
Вредан радник
Трагично настрадали радник је, према причи мајке Слободанке, завршио основну школу, а потом је радио свакакве послове. Надничио је заједно са оцем како би зарадио какву-такву цркавицу.
– Послове није одбијао, зато се и пријавио на конкурс НСЗ за јавне радове. Желео је да нам помогне, да имамо од чега да живимо. И супруг и ја смо дијабетичари, живимо без плате, пензије, социјалне или било какве друге помоћи – скрушено каже Слободанка.
Рођаци, комшије и пријатељи кажу да је Марко био вредан, поштен и добар младић.
Г. Ћировић, Новости / Мирољуб Дугалћ, Политика
