Гост манастир Св Стефан у Сланцима био је професор Милан Брдар, познати филозоф и критичар система. Предавање проф. Брдара је покрило широк дијапазон тема од вируса па до миграната.
Мигранти су били најважније питање. Поред констатације да Немац нема храбрости да Немици направи дете, а да Арапи истим тим Немицама праве по седморо, професор Брдар је рекао:
„Они више брину о Арапима него о нашим породицама које гладују и смрзавају се. Ми се хвалимо што их збрињавамо, а сутра ће им градити стамбене четврти. На основу чега ти тражиш бољи живот у Скандинавији, само зато што си прешао њихову границу?“
Професор Брдар се дотакао и тренутног српског режима, кроз поређење са француском аристократијом:
„Знате шта је француска аристократија помислила кад се први пут попрскала парфемима? „Одлично! Тек сада нећемо морати да се купамо“. Кажу да је Хенри VIII смрдео на десет метара а нико осим Дворске будале није смео да каже краљу да смрди.“ Објаснио је Брдар
Обрађена су и нека егзистенцијална питања:
„Kако може да се очува морал ако нема никаквог смисла и уколико нема живота после смрти? Зашто ја не бих порадио на томе да све жртвујем својим жељама, па ако је бесмислено помислити на велика дела, зашто бих се ја онда уздржавао од великих недела не бих ли вас поробио? Ви као сведоци, наравно, отићи ћете са мном и бићемо записани у историји и ви и ја, ја као злотвор а ви као жртва, али кога то брига? Није задатак религије да има знање или не, него је она ту да обезбеди смисао, јер то извире из човекове потребе за вером. Наука то никада не може да замени.
Жртвовање је постало бесмислено до те мере да је већ предмет поруге, док је живот схваћен као хедонизам – усмерен на уживање појединца. Наређено нам је да уживамо док једемо смоки.“ Рекао је проф Брдар у Сланцима.
Тема је била и стање у Црној Гори као и другосрбијанштина :
„Теразијски Црногорац се жали да је грађанин другог реда овде у Београду? Недавно сам се посвађао са једним мојим колегом који је каријеру направио овде и добија од Србије милион динара годишње за лекове, а пљује по тој истој Србији јер истовремено није задовољан том Србијом. Питам га – Па што не одеш доле код Мила, да ти он обезбеди лекове?“
Професор је додао: „Дошло је време када мора отворено да се говори о овим стварима. Ми се стално повлачимо и уместо да то повлачење буде дочекано добрим, они пред којима се повлачимо постају све гори. Онај ко је подстакао Мила да направи онакав закон, сада ућуткује нашу власт! Овде нам директоришу и праве каријере а нису у стању на 20 метара до протеста против Мила да изађу под изговором ‘Мило, хладно је било’.“
Обрађена је и тема деснице и левице у друштву:
„Модерно је бити против деснице и национализма. А заузврат ће добити ултра – десницу и то искључиво зато што се не дозвољава постојање „нормалне“ деснице и национализма који је елементарно осећање човека. Зато на сваку оптужбу за национализам треба са подсмехом одговарати.
„Пазите када се један Ненад Чланак буни против српског национализма! Не било ког, него искључиво српског! Свако ко воли своју земљу и породицу је националиста. Он поштује туђе, али само ако и други искажу поштовање према његовом. Нема љубави у политици. Ако вас не поштују, нема разговора! За љубав ту су мама и тата, деца. Ми смо болесни јер немамо национализам у телу државе. Национализам је одбрамбени (имуно) систем сваке државе. Замислите да у некој држави неко говори против те државе онако како другосрбијанци говоре против сопствене државе. 24 сата не би издржао на слободи!“, закључује Брдар.
