На данашњи дан давне 1910. године у Крњеву је рођен Александар Тирнанић Тирке, фудбалски јунак из Монтевидеа.
Тирке се већ као беба преселио у Београд са својом породицом и у престоници је остао до смрти (1992. године).
Одгајала га је мајка, јер је већ 1914. остао без оца, који је као војник Војске Краљевине Србије погинуо у Првом светском рату.
Тирке је још као дечак развио љубав према фудбалу, вежбао на теренима око Баре Венеције на десној обали Саве. Ту га је уочио тренер Раденко Митровић који га је довео у подмладак тима СК Југославија. Међутим, Тирнанић је убрзо одлучио да пређе у ривалски ФК Београдски Спорт Клуб (БСК), где се временом развио у импозантно десно крило. Схвативши свој таленат, убрзо је напустио школу и потпуно се посветио фудбалу.
Са 17 година дебитовао је за сениорски тим, као темпераментан играч убрзо је чинио тандем са Мошом Марјановићем. Тирнанић је провео целу каријеру у БСК-у за који је одиграо 500 утакмица. Са клубом је освојио пет титула у првенству Југославије.
За репрезентацију Краљевине Југославије одиграо је 50 утакмица и постигао 12 голова у периоду од 1929. до 1940. године. Као селектор саставио је 102 државне репрезентације.
Тренирао је југословенски тим на два Светска првенства, 1954. и 1958, био је у селекторској комисији на Европском првенству 1960. када је Југославија заузела друго место, као и на Олимпијским играма 1960. када је репрезентација Југославије освојила злато.
„Таленат је у ногама, а фудбалска интелигенција у глави. Ми морамо сачувати играчима слободу духа, смисао за импровизацију и игру. Морамо им дати слободу да самостално решавају ситуације на терену“, говорио је тренер Тирке.
Звезда, боем и револуционар
Тирке је био један од најпопуларнијих спортиста у земљи, једна од првих правих фудбалских звезда. Моша Марјановић и Александар Тирнанић постали су први фудбалери који су после СП у Монтевидеу од свог клуба почели да примају плату.
Тирнанић је важио за великог боема. Старији Београђани су причали да је био велики весељак, да је волео да са Мошом лумпује до зоре у престоничким кафанама.
Пре рата Тирнанић се дружио са студентима револуционарних склоности. Није био члан, али се знало да је симпатизер револуционарног радничког покрета. Познавао је Кочу Поповића, Иву Лолу Рибара, а дружио се са Веселином Маслешом. Носио је поверљива писма Комунистичке партије у Париз. Дискретан, никад није питао шта је, али је знао да је то важно и поверљиво.
Био је један од најпознатијих спортиста који су, заједно са Милутином Ивковићем – Милутинцем подржао акцију о бојкоту Олимпијских игара 1936. године.
Доживео је дубоку старост. Умро је у Београду 1992. у 82. години живота. Данас, једна улица у Београду, на Савском Венцу, носи његово име.
Успомену на њега и саиграче оживео је Драган Бјелогрлић у филму „Монтевидео“ који је постигао огроман успех и освојио публику. Улога Тиркета припала је Милошу Биковићу, кога је она и прославила.
Курир спорт
