Већина атеиста рођена је и одрастала је у религиозним породицама прослављајући верске празнике.
Већ негде око Великог петка атеисти пролазе кроз вртлог питања која се углавном заврше непријатном тишином или још непријатнијом свађом. Посебно у време празника једноставну изјаву „ја сам атеиста“ многи верници тумаче као псовку или личну увреду. Једно од тих је и питање да ли атеисти треба да раде у време Васкршњих празника или ипак не.
Већина атеиста рођена је и одрастала је у религиозним породицама прослављајући религијске празнике.
– Породица и пријатељи су оно што је срж славља током празничних дана. Васкрс не припада само побожнима, ако се неко одрекао вере у Бога не значи да се одрекао вере у љубав, радост и породицу. Многи хришћани ме сматрају лицемерним, али то је мој избор – рекао ми је Ненад П. који је постао атеиста у својој четрнаестој години.
На питање да ли је у реду да и он као атеиста не ради у време Васкршњих празника одговорио ми је помало дрско.
– Па шта има везе ако не славим? Зар треба сам да радим у фирми? Искористићу и ја те слободне дане да будем са мојом породицом. Имам колегу који је муслиман, па не ради ни он. То нема никакве везе – додао је Ненад.
Према његовим речима, противници Васкрса уопште нису атеисти него друге религије. После нашег разговора позвала сам и свештеника Јову који ми је објаснио какво је мишљење Цркве.
– Црква је предвидела празнике, то су нерадни дани, а онај ко не верује у Бога он ништа са Црквом нема и може да ради шта хоће. Ипак, моје лично мишљење је да атеисти не треба да не тестирају стрпљење Божје због себе и своје породице, иако не верују у Бога. Наше веровање је потребно нама, а не Богу. Не може неко час да верује, час да не верује у Њега – истакао је отац Јова.
Атеистима је често бесмислено да говоре „Ваистину воскресе“ јер не верују да је Христос заиста васкрсао тако да то не треба схватати као нељубазност. Такође, немојте се изненадити ако вам пошаљу поруку са хришћанским поздравом на овај дан. Такав је обичај и то раде јер знају да вам значи, мада ће се многи пре определити за „срећан Ускрс“.
За атеисте једино што је празнично на Васкрс је евентуално одсуствовање с посла. Не инсистирајте да „покажу дух“ и иду около лепо расположени зато што је црвено слово у календару. Вероватно је сваки атеиста барем мало уздржан када је окружен религиозним људима који често претпостављају да сви деле њихове ставове, па чак умеју да буду и нападни. Умереност и толеранција су кључ за обе стране.
Снисходљивост је некада гора од увреде. Врло је тешко говорити о религији која је за многе врло емотивно осећање, а да се не притисне пар погрешних дугмића. Зато су овакве расправе минска поља сујете, личних убеђења и интимних ставова. Избегавајте их са људима које не познајете добро или су непријатни саговорници.
Без обзира на то да ли верујете или не, на свету је толико лоших ствари да нема разлога да не уживамо у лепим празничним гестовима, били верници или не.
К.Безбрадица, Телеграф/Хронограф
