„Сигуран град“ с хиљаду камера: Пројекат тајна а приватност људи – на извол’те

Пројекат „Сигуран град“, иако представљен под плаштом подизања безбедности, забрињава и домаће стручњаке и грађане. Хиљаде постављених „паметних“ камера, које помоћу напредне технологије препознају лица на радару су Европског парламента.

Реч је о високој кинеској технологији за надзор у Србији. Информације у вези са овим пројектом проглашене су за строго поверљиве.

Сваки наш корак и сваки потез могли би да се посматрају кроз увек будно око камере „Сигурног града“. Прецизније хиљаду камера. Пројекат масовног видео надзора Министарства унутрашњих послова спроводи се у сарадњи са кинеском компанијом Хуавеи. Влада је поверљивим означила „Сигуран град“, а несигурни су постали грађани.

Систем препознаје особу коју је камера снимила принципом упоређивања црта лица људи са онима из базе података. Због природе посла МУП има највећу базу биометријских фотографија, а да ли смеју да их упоређују?

„Апсолутно не, као што их је и Повереник упозорио, као што су и сами рекли, не постоји законски основ за коришћење система који има могућност за препознавање лица у Београду у овом тренутку“, каже Андреј Петровски из Шер фондације.

А разлога за бригу је много.

„Потпуна контрола друштва, потпуна контрола кретања, у смислу – зна неки систем моћи у оквиру ове државе где се свако од нас налази у било ком тренутку, са ким је био и колико је времена провео на одређеној локацији“, наводи Петровски.

Велика забринутост долази из Брисела. Посланица Европског парламента, која је покренула проблематику видео надзора, за портал Еурактив рекла да је циљ оваквог пројекта имати потпуну контролу над становништвом и не дозволити да се чују другачији гласови, што је већ успешно тестирано у Кини.

„Ми још нисмо упознати са тим како је ова опрема набављена. С обзиром да је ово најсофистициранија опрема на тржишту и даље није јасно како ће се одржавати. Ми се надамо да ће нам власти у Србији разјаснити обе ствари“, казала је Гвендолин Делбо-Корфилд.

Због могућности злоупотребе података грађана применом овог система нису забринуте само европске институције и домаће невладине организације. За своју сигурност брину грађани. Њих скоро 17.000 потписало је петицију „Не снимај ми лице“. Траже забрану биометријског видео надзора.

„Ниједан други град у Европи није покрио целу своју територију оваквим камерама и није набавио овакав софтвер. Наша држава јесте купила тај софтвер и сада свесни да немају законски основ, кажу да не могу да га користе. Оно што знамо је да се камере, као уређај, користе, а Министарство је рекло да се функционалност препознавања лица не користи“, оценио је Петровски.

Остаје нам да верујемо министарству. За то време грађани јављају да су снимили камере које њих снимају, а отвара се питање да ли је Београд на прагу дистопије.

Ана Новаковић, Н1