Сликарка, књижевница и жена која је сломила срце Бранка Радичевића: У Бечу откривена спомен-плоча Мини Караџић

0

Знаменита сликарка и књижевница одрастала је у кући у коју су долазили Ђуро Даничић, прота Матеја Ненадовић, Његош, кнез Михаило Обреновић…

мина караџић
Фото: Википедија

Прошле недеље у Бечу је свечано откривена спомен-плоча Вилхелмини Мини Караџић (12. јул 1828, Беч – 12. јун 1894, Беч), знаменитој сликарки и књижевници, ћерки реформатора српског језика Вука Караџића.

Агенције су пренеле да су на отварању били представници градских власти, Србије и дијаспоре, да је пројекат постављања и откривања спомен-плоче реализовало Аустријско-српско културно друштво које носи њено име, те да су плочу открили амбасадор Србије у Аустрији Небојша Родић и епископ аустријско-швајцарски Андреј.

Вилхелмина (Мина) Караџић-Вукомановић била је једна од три сликарке (поред Катарине Ивановић и Полексије Тодоровић) које су радиле у Србији у 19. веку.

Марко Краљевић са топузом

Њено сликарско дело чини педесетак радова, углавном су то портрети у уљу, акварели и цртежи кредом. Радове није ни потписивала, ни датирала. Портретисала је особе са којима се сретала свакодневно – родбину, ликове, пријатеље, децу, госте… Сликала је и копирала и религиозне мотиве. У њене најпознатије слике убрајају се Аутопортрет, Портрет брата Димитрија, Марко Краљевић са топузом, Млади црнац, Грчки делија, Портрет девојчице са црвеном марамом, Женски портрет, Старац са дугом косом, Младић с брадом…

Значајан и драгоцен је њен књижевни рад. Између осталог, превела је књигу „Српских народних приповједака“ на немачки језик, а Вук је тај превод посветио Јакобу Гриму који је написао предговор. Писала је стихове и прозу, друговала са песникињом Милицом Стојадиновић Српкињом. Као ерудита и жена од духа била је у преписци са многим личностима свог времена а део тих писама је преведен са немачког и објављен у књизи „Писма Мине Караџић Вукомановић“.

Марко краљевић са топузом, Мина Караџић / Фото: Википедија

Ученица Јернеја Копитара

Рођена је у Бечу 12. јула 1828. као једно од тринаесторо деце Вука Караџића и Немице Ане Краус од којих су, нажалост, сви сем ње и Димитрија са овога света отишли у детињству или раној младости. Димитрије је стасао у кадета Инжињерске академије у Клостербруку а одрастали су у кући у којој су се окупљале многобројне познате личности српске културе тога доба, пријатељи и сарадници њеног оца, међу којима су Бранко Радичевић, Ђуро Даничић, прота Матеја Ненадовић, Његош, кнез Михаило Обреновић, Стеван Книћанин, сликари Урош Кнежевић, Аксентије Мародић, Стева Тодоровић, Димитрије Тирол, патријарх Јосиф Рајачић, црногорски кнез Данило… Али и и Јакоб Грим, историчар Леополд Ранке, Павел Шафарик, руски научник Срезњевски, и многи други.

најстарија књига
Свом оцу, Вуку Караџићу, Мина је помагала у секретарским пословима и на многобројним путовањима: Вук Караџић/Фото: Wikipedia

Биографи бележе да је осим немачког језика рано научила и француски, а потом и италијански, те да је од петнаесте године почела да учи српски, од деветнаесте енглески. Похађала је часове сликарства и клавира (музици ју је подучавао Густав Гросман), о њеном образовању старао се и Јернеј Копитар, који јој је поклањао књиге немачких, француских и енглеских писаца. Ликовну уметност усавршавала је у атељеу Фридриха Шилхера, затим код живописца Грубера. Била је од велике помоћи оцу у секретарским пословима и на путовањима на којима је настојала и да обилази галерије и музеје у Венецији (1847), Берлину (1849 и 1854), Дрездену (1854). Остало је забележено да је желела да се усавршава у Петрограду али јој то није пошло за руком јер није добила стипендију.

О значају онога што је радила и урадила говори и чињеница да је већ са тридесетак година ушла у Кукуљевићев „Словник умјетниках југославенских“, недуго затим и у Вурцбахов (нем. Constantin von Wurzbach) „Биографски лексикон“, а почетком 20. века нашла се међу 216 знаменитих Срба у делу „Знаменити Срби XIX века“ Андре Гавриловића.

Љубав Бранка Радичевића

Удала се 1858, пошто је у мају те године са родитељима бродом допутовала из Беча у Земун – за Алексу Вукомановића, професора књижевности на београдском Лицеју, братанца кнегиње Љубице. Венчање је било у Саборној цркви, а Алекса је преминуо после само годину и по дана брака. Са сином Јанком, који је имао само три месеца када је остао без оца, крајем септембра 1860. године из Београда одлази у Беч.

мина караџић
Бранко Радичевић је био заљубљен у Мину и посветио јој је песму „Певам дању, певам ноћу“ / Фото: Википедија

Познато је да је Мина била велика љубав чувеног песника Бранка Радичевића (1824-1853), сматра се да је то умногоме обојило опус овог поете, али се поуздано зна да је искључиво њој посветио једну, неки кажу своју најлепшу песму „Певам дању, певам ноћу“.

Мина је до њихове смрти бринула о оцу Вуку (1864) и мајци Ани Краус (1798-1876). А са Минином смрћу 12. јуна 1894. је, пишу хроничари, угашена лоза Караџића јер је њен син Јанко – учесник у српско-турском рату где је добио медаљу за храброст – умро 1878. у Русији, као и Минин брат Димитрије Караџић (1836-1883, Петроград).

Сахрањена је у гробници мужа јој Алексе на Ташмајдану, а почетком 20. века њихове кости заједно са синовљевим су пренете у Савинац код Горњег Милановца, где су сахрањене у крипти породичне цркве Вукомановића

Татјана Њежић, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.