ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ОЛИМПИЈАЦ Био је Новак Ђоковић свог времена, а на Играма га је гледао и Живојин Мишић! (ВИДЕО)

0

Један Србин се такмичио на Олимпијским играма у чак четири области и био и више него успешан, а да притом уопште није био професионални спортиста него угледни архитекта.

момчило тапавица
Фото: Википедија

Његово име је било Момчило Тапавица, а његова прича старија је од једног столећа.

Налази се пред вама, и… пријаће вам. Како и не би, када је његова умећа на Олимпијским играма – лично гледао и Живојин Мишић, а притом се ради о човеку који је и пре Новака Ђоковића и свих осталих наших тенисера дошао до олимпијског одличја, а притом, није бриљирао само у тенису. Напротив…

Прве модерне Олимпијске игре… Грчка крајем 19. века… Позиву да се такмиче за највећа спортска обележја одазвало се само 14. држава. Србија није била међу њима, али то не значи да у Атини те 1896. године није било Срба… бар на посредан начин.

Свечаном отварању првих Игара модерног света присуствовао је краљ Александар Обреновић као једини страни званичник који је нашао времена да оде у Грчку. Међу учесницима, под заставом Угарске, такмичио се и Момчило Тапавица, Србин из села Надаљ у Војводини.

Архитекта са срцем олимпијца

Од спорта се у то време није живело. Он се тада само волео. Момчило Тапавица био је архитекта који је у слободно време трчао, дизао тегове и играо тенис. Важио је једног од најјачих људи у Војводини, снажног и веома развијеног.

Када је од Угарске дошао позив да се такмичи под њеном заставом на обновљеним Олимпијским играма, Момчило се одазвао и то решивши да се опроба у чак четири дисциплине – атлетици, рвању, дизању тегова и тенису.

Од укупно шест медаља колико је Угарска освојила на Олимпијади у Атини, Момчило Тапавица однео је једну, али су му остале измакле “за длаку”. Био је четврти у рвању и шести у дизању тегова. Због повреде је морао да одустане од такмичења у атлетици.

Круна Момчиловог такммичења била је бронзана медаљу у тенису. Након њега, овај успех је за Србију поновио тек Новак Ђоковић више од века касније, на Олимпијади у Пекингу 2008. године.

“Нико му није био раван у рвању, а још мање у дизању терета и бацању камена с рамена. Бавио се разним гранама спорта и био је умно и физички изнад својих вршњака, а као дипломирани архитект надвисио је интелектуално нешколоване у гарди. Затим, као најистакнутији члан Савеза за телесно васпитање, постао је појам у очима војника. Имао је само једну ману: преценио је своју снагу и то му се осветило на Олимпијским играма у Атини.”

Ференц Кемењи, потпредседник МОК и генерални секретар Олимпијског комитета Мађарске о Момчилу Тапавици у својим мемоарима

Прави ренесансни човек

После Олимпијаде Момчило Тапавица се вратио свом занимању. Спортом се и даље бавио, али само рекреативно.

Постао је познати и признати архитекта. Пројектовао је здање Државне банке Црне Горе на Цетињу, велелепни хотел “Бока” у Херцег Новом, као и зграду Матице српске у Новом Саду чијој се лепоти и данас диве.

У 76. години оболео је од хроничне жутице, која се искомпликовала. Умро је у Пули 1949. године, где је после Другог светског рата радио као главни урбаниста. У Херцег Новом му је 1999. године постављена спомен биста “првом олимпијском путнику из Југославије”.

Иако је олимпијску медаљу освојио за репрезентацију Угарске (данашње Мађарске) Међународна тениска федерација Момчила Тапавицу води као југословенског тенисера.

Што се репрезентације Србије тиче, наши спортисти су се на Олимпијади први пут опробали тек 16 година касније, 1912. године.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.