Нова открића и српски Индијана Џонс: Ранохришћански гробови код Беле Паланке

0

Ниједан гроб није опљачкан, па су откривени и предмети са којима су покојници сахрањени – бронзани новчићи, фибуле, укоснице, као и стаклене посуде од којих је једна сачувана у целости, објашњава за новине Нова Марко Јанковић, управник археолошке збирке Филозофског факултета у Београду.

ремезијана
Археолошка сонда са каменим конструкцијама, снимљена из ваздуха. Марко Јанковић, Археолошко налазиште Ремезијана / Фото: Приватна архива

У Белој Паланци су пре неколико дана завршена овогодишња археолошка истраживања на локалитету Источна некропола у непосредној близини хотела Есперанто. Поред ранохришћанске гробнице, откривене прошле године, на локалитету Ремезијана нађена су још најмање три таква гроба. Он напомиње да је у четвртој по реду кампањи потврђена изузетна важност ове некрополе за разумевање живота у касноантичкој Ремезијани, али и за генералне обичаје сахрањивања током периода четвртог века, када се хришћанство институционализује по први пут на овим просторима.

– Током ове године, у непосредној близини ранохришћанске гробнице откривени су и остаци конструкције четвртог гроба који је вероватно делимично оштећен, истиче Марко Јанковић.

Гробна комора са покојником после отварања, између ногу се налази стаклени крчаг, очуван у целости. Археолошко налазиште Ремезијана / Фото: Приватна архива

Историја Ремезијане

Наш саговорник подсећа да је Ремезијана доживела процват у доба касне антике. Тада је постала значајан ранохришћански центар, где је столовао и епископ Никита Ремезијански, кога хришћанска црква слави као свеца.

– Највећим делом смештена је испод Беле Паланке што отежава посао археолозима. На овом простору је за нешто више од 130 година испитан велики број локација. Нова систематска истраживања почела су 2018. године, а води их Археолошка збирка Филозофског факултета у Београду у сарадњи са стручњацима Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду, Народног музеја у Београду, Медицинског факултета у Београду и Археолошког института у Београду – каже Јанковић.

Бронзане фибуле, откривене као гробни инвентар, заједно са покојницима, 4. век. Археолошко налазиште Ремезијана / Фото: Приватна архива

Покретни археолошки материјал који је пронађен, како каже Јанковић, биће пренесен на Филозофски факултет у Београду где ће се обавити примарна обрада и конзервација материјала, док ће скелетни материјал, као и до сада, бити анализиран у Лабораторији за антропологију Медицинског факултета у Београду.

– После завршених обрада, сав материјал ће бити предат надлежном Музеју Понишавља у Пироту. Истраживања је организовао Филозофски факултет у Београду, док сарадници укључени у пројекат долазе и са Филозофског факултета у Новом Саду, Народног музеја у Београду, Медицинског факултета у Београду, као и Завичајне збирке у Белој Паланци. Истраживања је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије, као и Општина Бела Паланка.

Марко Јанковић / Фото: Приватна архива

Столови за гозбе изнад гробова

Током кампање 2020. године, археолози су открили гробницу из 4. Века. Конструкција је од камена, потковичастог, полукружног облика, унутар које се на западној страни налази још једна мања конструкција, некад испуњена малтером или опеком, а која је служила као постоље за столове.

– Они су служили за гозбе над гробом и вероватно су били од дрвета јер њихови трагови нису откривени. Тада је гроб био означен као јединствен на простору данашње Србије, јер не постоје до сада истражене и публиковане аналогије – објашњава Јанковић и додаје, као и да се не зна да је било ко у Србији наишао на нешто слично.

У плану је наставак истраживања и наредне, 2022. године, а резултати ће бити публиковани у стручним археолошким часописима али и у научно-популарној литератури, како би јавност била што боље обавештена.

Један дан у чизмама Индијана Џонса

На филму све то изгледа другачије јер Индијана Џонс и Лара Крофт до сензационалних археолошких открића стижу уз мање или веће препреке.

У стварном животу је то мало другачије. Али опет невероватно узбудљиво. Јер како другачије објаснити што свакога лета археолози, и они свршени и они који су тек закорачили у студентски живот, по неколико недеља проведу на терену копајући, истражујући, да би потом обрађивали, анализирали, датирали материјал, да би тек онда на ред дошла интерпретација налаза.

Шта је то магично у археологији покушали смо да сазнамо на археолошком локалитету Ремезијана (Бела Паланка), споменику културе од великог значаја на коме се неколико година уназад истражује Источна некропола.

– Ремезијана је је била важни ранохришћански центар у III и IV веку, седиште епископа Никите у IV веку, и налазила се на путу од Сингидунума (данашњег Београда) до Константинопоља (данашњег Истанбула). Како је само насеље изгледало слабо је познато јер се налази испод савремене Беле Паланке. Међутим, како су становнике овог античког насеља сахрањивали на периферији, истражују се некрополе које нам могу дати одговоре не само о смрти, но и о животу Ремезијанаца – појаснили су нам на почетку археолози који су током јула били на Источној некрополи Ремезијане.

Фото: Документација Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду

Истраживања је организовао Филозофски факултет у Београду, учествовали су и Филозофски факултет у Новом Саду, Народни музеј у Београду, Медицински факултет у Београду, као и Завичајна збирка у Белој Паланци.

Пошто нема чаробног штапића који ће склонити наслаге земље, а обично су сви ти археолошки локалитети мање-више под земљом, потребно је копање. Како је приметио један Пеђа: „ако имаш среће у помоћ ће ти доћи багер, а ако немаш среће – онда си ти багер“, а средства за рад су ашов, лопата, колица.

Када дође време за финије радове крећу мистрије, зубарски алат, метлице, четкице… Понекад су ти за копање потребне и акробатске вештине јер није све у археолошкој сонди к’о на длану и лако доступно.

Ни изување није неуобичајено јер теренска обућа и патике могу да оштете материјал, па је решење ходати у чарапама.

Пауза за оброк не гарантује гурманлуке, а они који „имају неколико терена у рукама и ногама“ објашњавају да је важно најести се да би лопата после тога била лакша, јер до мрака и краја радног дана има доста.

– Мада ни мрак није гаранција да се иде кући, јер има ситуација када се започне нека целина као гроб на пример, нема стајања док се не стигне до краја. Па макар уз месечину и батеријску лампу – причају археолози.

Све се то заборави када се у теренске дневнике, који се озбиљно воде свакодневно, убележе значајни налази јер је осећај задовољства том приликом непоновив.

– Прошле године откривена је веома ретка гробница типа менса, која у својој конструкцији има површину за постављање столова који су служили за загробне гозбе над гробом покојника. Гроб се састоји од полукружне конструкције од камена испод које се налази комора, израђена од опека, камена или дрвета, а у коју је положен покојник са гробним прилозима. – казао нам је др Марко Јанковић, археолог под чијим се будним оком истраживање некрополе на Ремизијани одвија.

Ми примећујемо да данас у појединим деловима Србије на гробљима такође има столова на којима родбина покојника оставља храну и пиће. Дакле, протекли векови нису много променили људске обичаје и навике.

Камене конструкције, делови гробова из 4. века. Археолошко налазиште Ремезијана Фото: Приватна архива

– Ове године, у непосредној близини претходне гробнице откривене су још три гробнице истих архитектонских одлика. Оваква археолошка ситуација је веома ретка, а број гробова овог типа на Ремезијанској некрополи чини је јединственом у региону. Поред ових јединствених гробова, откривени су и „уобичајени“ гробови попут слободно укопаних, без посебне гробне конструкције, као и оних са белезима у виду кружних конструкција какви су пронађени и током претходних сезона. Међу налазима из гробова издвајају се веома ретка масивна бронзана фибула, укосница са главом у облику птице, као и налаз стакленог крчага који је сачуван у целости. – испричао нам је Јанковић.

Сваку ситуацију на терену треба озбиљно и пажљиво документовати: нацртати, фотографисати, снимити, обележити локацију, посебни налази иду у посебну свеску, а теренски дневник, који се води свакодневно чува записане све важне ствари које су се десиле на терену. И наравно све се дигитализује. Тиме се посао не завршава, јер све оно пронађено треба анализирати.

У овогодишњој кампањи пронађени су остаци четири одрасле особе и једног детета, једна индивидуа је била слободно укопана у земљу, а четири су биле сахрањене у каменим конструкцијама, сазнајемо од антрополога Тамаре Павловић, која заједно са колегама истражује Источну некрополу на Ремезијани.

– Скелетне остатке смо припремили за даљу антрополошку анализу која ће бити спроведена у Лабораторији за антропологију на Медицинском факултету. Антрополошка анализа показаће пре свега основне информације о овим индивидуама, попут пола, старости, физичких активности, трагова болести и повреда. Иако антрополошка анализа тек предстоји, оно што смо могли да уочимо приликом ископавања је да и ове године имамо врло специфичне трагове болести које указују на лошију исхрану и самим тим и лошији здравствени статус ових особа, што ће допунити слику здравља популације сахрањене на овој некрополи. Резултати антрополошке анализе ће свакако бити интерпретирани заједно са археолошким контекстом у коме су нађени, чиме ћемо добити податке о времену смрти, гробном ритуалу и социјалном положају. Дугорочни циљ нам је да спроведемо ДНК анализе како бисмо утврдили породичне односе међу свим сахрањенима на овој некрополи, а досадашњим истраживањима имамо откривених укупно 37 индивидуа. Поред тога, план је и да урадимо анализе исхране и мобилности, што ће потенцијално показати свакодневни начин живота и географско порекло ових индивидуа, што су значајни подаци за период касне антике, а поготово за простор античке Ремезијане – појаснила нам је Тамара Павловић.

Време проведено са археолозима и антрополозима, чак и кратко, наводи нас на поређење са детективима и форензичарима, јер и они на основу пронађеног реконструишу живот пре више векова.

Камена конструкција и гробна комора пре отварања, Археолошко налазиште Ремезијана. Фото: Приватна архива

– Источна некропола Ремезијане веома је важна за разумевање живота становника града из периода IV века, од када потиче и највећи број споменика откривених до сада на простору данашње Беле Паланке. Наставак истраживања нас очекује и наредне године, на истом месту. У међувремену, делови резултата истраживања, која су ове године финансирана средствима Министарства културе и информисања Србије, као и Општине Бела Паланка, биће публиковани у стручним и научним археолошким часописима – казао нам је на крају Марко Јанковић, који нам са својом екипом на Ремизијани отвара пут у прошлост овог античког насеља.

Сузана Судар, Нова.рс / Јелена Бујдић Кречковић, Данас

Лектура, коректура, опрема: Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.