Зорана Михајловић напала професора Ратка Ристића – ОВО је његов одговор

0

Ни проф. Ристић, нити било ко други зна какав ће бити утицај на животну средину јер студија о процени утицаја није завршена. Док та студија не буде готова, док сви не буду упознати са њом и док не буде референдума – неће бити ни изградње рудника.

професор ристић
Фото: ФоНет / Министарство грађевинарства

„Бити професор универзитета подразумева већу одговорност, а не ароганцију и сујету“

Ни проф. Ристић, нити било ко други зна какав ће бити утицај на животну средину јер студија о процени утицаја није завршена. Док та студија не буде готова, док сви не буду упознати са њом и док не буде референдума – неће бити ни изградње рудника.

Свако ко говори о уништењу животне средине за пројекат за који није потписан никакав уговор, без икаквих доказа и тиме узбуњује грађане, то ради или из арогантног незнања или очекује политичку корист. А када то говори професор који седи у Ревизионој комисији Владе која одобрава инфраструктурне пројекте и који је гласао за изградњу 14 МХЕ, од којих је 8 на Старој планини, онда је то право лицемерје.

Ја немам право на то. Мој задатак је да будем одговорна и да саопштавам чињенице.

(Објава Зоране Михајловић на Инстаграму, 14. септембра 2021.)

******

У одговору на прозивке Зоране Михајловић објављене на Инстаграму, који не користим, као ни друге друштвене мреже, желим да саопштим да сам податке о пројекту „Јадар“, проблематици погона електричних аутомобила, као и историјату активности компаније „Рио Тинто“ нашао у следећим изворима:

1. Просторни План подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар“, (Република Србија, Влада, 2020);

2. Извештај о стратешкој процени утицаја просторног плана на животну средину (носилац израде: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре-сектор за просторно планирање и урбанизам; обрађивач и носилац Извештаја: Институт за архитектуру и урбанизам Србије; Београд, јануар 2020);

Проф. др Ратко Ристић / Фото: Н1

3. Студија изводљивости подземне експлоатације лежишта литијума и бора Јадар (Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, новембар 2020);

4. Kudakwashe Chayambuka, Grietus Mulder, Dmitri L. Danilov, Peter H. L. Notten (2018): Sodium-Ion Battery Materials and Electrochemical Properties Reviewed, Advanced Energy Materials;

5. Fang, Y.; Xiao, L.; Chen, Z. (2018): Recent Advances in Sodium-Ion Battery Materials, Electrochem. Energ. Rev. 1, 294-323. ;

6. Ashish Rudola, Anthony J. R. Rennie, Richard Heap, Seyyed Shayan Meysami, Alex Lowbridge, Francesco Mazzali, Ruth Sayers, Christopher J. Wright and Jerry Barker, Commercialisation of high energy density sodium-ion batteries: Faradion’s journey and outlook, J. Mater. Chem. A, 2021, 9, 8279;

7. Rio Tinto: A Shameful History of Human and Labour Rights Abuses And Environmental Degradation Around the Globe

8. Unsustainable: The Ugly Truth about Rio Tinto (IndustriALL Global Union, 2014).

Одређене чињенице су резултат сопственог истраживања које сам спровео са групом мојих млађих сарадника и доктораната, за потребе предавања, које је одржано у САНУ 05. маја 2021. године, а које ће бити представљене и у штампаној форми, у раду за зборник са скупа, чија је завршна обрада у току.

Иако Студија о процени утицаја још није завршена и још се не знају могући утицаји на животну средину, „дакле нико не зна какав ће бити утицај“, према речима госпође Михајловић, поставља се питање зашто се „Рио Сава“ понаша као да је све познато? Наиме, они купују земљиште и куће и подстичу становништво на расељавање. Истовремено, најављује се улагање од 2,4 милијарде долара и транспорт постројења за прераду руде, из Аустралије у Србију, морским путем, a према речима Шинејд Кауфман (директор за минерале у „Рио Тинту“) „то би могао бити највећи рудник литијума у Европи барем током идуће деценије“ (14. септембар 2021, The Sydney Morning Herald). Дакле, не зна се да ли ће бити изградње рудника, али се спроводе све активности као да ће га сигурно бити?!

Шинејд Кауфман / Фото: Роб Хомер, The Sidney Morning Herald

Иако сматрам да је референдум непотребан (зашто се изјашњавати око нечега што је парадигма Апокалипсе), једино смислено питање било би: „Да ли сте за отварање рудника литијума, што ће довести до расељавања становништва, девастације биодиверзитета, гашења школа, уништења пољопривредне производње, угрожавања значаја Тршића и Троноше, као културног предела изузетних одлика, са успостављањем ризика од загађења површинских и подземних вода, земљишта и ваздуха, и то у близини града Лознице, чији је простор ионако изложен штетним утицајима већ више деценија (Вискоза, Столице, Зајача), што је имало ужасавајућу здравствену цену за више хиљада људи?“.

Наравно, референдумско питање могло би да буде мање страшно и да гласи: „Да ли сте за отварање рудника којим ће Европа смањити стратешки дисбаланс у производњи батерија за електричне аутомобиле, редуковати угљеничне емисије и обезбедити чистији ваздух за становнике Лондона, Копенхагена, Давоса и Хајделберга, омогућити поделу увећаних дивиденди честитим деоничарима Рио Тинта, а Србима донети статус коначно послушних домородаца, уместо историјски поносних бунтовника?“.

Референдумско питање би могло да гласи и овако: „Да ли сте за отварање рудника литијума иако је јасно да водеће светске компаније прелазе на производњу натријум-јонских и графенских батерија, уз даљи развој водоничне технологије за покретање електричних аутомобила?“.

Студија Биолошког факултета Универзитета у Београду недвосмислено је показала да ће доћи до фундаменталне дестабилизације „мреже живота“, односно, биодиверзитета. Најављена изградња бране на потоку Штавица, ради формирања депоније јаловине, изазива забринутост уколико дође до пробоја и изливања материјала. Познат је случај пробоја бране јаловине (04. августа 2014), у централном делу Британске Колумбије (Канада), у руднику Mount Polley, када је готово 25 милиона m3 воде и муља, са огромним количинама токсичних материја, загадило земљиште, језера и потоке, угрозило водоснбдевање, станишта лососа и пастрмке. Рудник је у власништву Mount Polley Mining Corporation, која је подружница компаније Imperial Metals, на коју нису примењене никакве законске санкције, а једино је покренуто питање одговорности двојице инжењера који су водили рачуна о брани.

Ако се ово десило у високоразвијеној и уређеној држави као што је Канада, да ли ико може да гарантује сигурност сличног објекта на потоку Штавица? Наравно, планирано уклањање шумског екосистема (150 ha) на сливу поменутог потока (чистом сечом, што је по Закону о шумама забрањено – члан 9, ставови 1, 2 и 3) довело би до поремећаја хидролошког и псамолошког режима водотока, уз тешку деградацију биолошке разноврсности. Када нема вегетације долази до убрзане ерозије земљишта, пресушивања извора, нестанка живог света на сливу и у кориту водотока, уз висок ризик од појаве деструктивних бујичних поплава. Овај вид деградације земљишта одговара термину „дезертификација“ (опустињавање) и представља директну негацију принципа „РИО“ конвенција (UNFCC-климатске промене, UNCBD-биодиверзитет, UNCCD-борба против опустињавања и деградације земљишта), које су ратификоване (потврђене) у Скупштини Србије и имају снагу међународних закона. Што се тиче планираних џиновских депонија запремине више милиона кубних метара у приобаљу потока Коренита и реке Јадар и њихових могућих утицаја на квалитет подземних и површинских вода, довољно је проучити примере „добре праксе“ Рио Тинта широм света (рудник Пангуна-Бугенвил, Папуа Нова Гвинеја; рудник Фрипорт-Грасберг, Индонезија), где је услед енормних нивоа загађења воде, земљишта и ваздуха, болести локалног становништва и нестанка хране, дошло чак и до локалних ратних сукоба, са више хиљада жртава.

Ето, ја грешни професор Универзитета у Београду, арогантна незналица и лицемер, признајем да сам као члан Републичке Ревизионе Комисије (РРК) гласао за усвајање техничке документације за неке МХЕ деривационог типа, али искључиво до тренутка када сам на основу истраживања стања ствари на терену разумео какве су фаталне последице по животну средину. Поједностављено, до тада појма нисам имао о чему се ради! Такође, изјављујем да сам као члан РРК први изнео негативно мишљење за једну МХЕ („Паклештица“, река Височица, Стара планина), после чега је министар Горан Триван поништио претходно дату сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину и тиме отворио пут за обуставу реализације пројекта. На Старој планини је направљена само једна МХЕ, која још није пуштена у погон. Није лоше с обзиром да их је планирано 57. Било би лепо да „Госпођа министарка“ објасни српској јавности зашто није поништила грађевинску дозволу за МХЕ „Звонце“ (између села Ракита и Звонце, општина Бабушница), као тадашња министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, услед кршења Закона о водама, Закона о заштити природе и Закона о ванредним ситуацијама? Пример МХЕ „Звонце“ представља еклатантан пример насртаја на концепт правне државе, у коме инвеститор ради шта хоће, институције ћуте а народ пати.

Зорана Михајловић каже: „Мој задатак је да будем одговорна и саопштавам чињенице“, што је за сваку похвалу. Вероватно је и Рио Тинто надахнут њеном изјавом лансирао кампању под називом „Чињенице су важне“, само пар дана после еколошког протеста од 11. септембра 2021. Покушаћу да будем као З. Михајловић и саопштићу неке чињенице:

– Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине је расписало два јавна позива, у марту и децембру 2013. године, када су додељене 293 локације за изградњу МХЕ и погодите ко је био министар? Наравно, проф. др Зорана Михајловић, проректор Универзитета Џон Незбит (за неупућене – Мегатренд);

– 18. августа 2021. године, министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић је у разговору са амбасадорком Аустралије изјавила да „верује да ће компанија Рио Тинто испунити све еколошке услове за отварање рудника литијума у Србији“ (Михајловић: Верујем да ће Рио Тинто испунити еколошке стандарде и отворити рудник литијума).

Каква нежна посвећеност малим хидроелектранама и копању литијума на територији Србије, најсиромашнијој земљи Балкана, када су у питању површинске воде и шуме! Какво поверење у инвеститоре да ће поштовати све еколошке услове на простору који је један од најугроженијих на свету, у светлу текућих а посебно прогнозираних климатских аномалија!

И на крају, имам осећај да се Бранислав Нушић спустио са небеса међу нас, у жељи да направи једну ријалити траги-комедију, са редизајнираном улогом „Госпође министарке“. За разлику од Нушићеве старовремене Живке Поповић, новокомпонована „Госпођа министарка“ је модерна, умрежена, родно равноправна, дискретно нашминкана, увек спремна да подржи инвеститоре у њиховој праведној борби за профит, до последње рибе, до последње птице и до последњег српског сељака, што наилази на истинско одушевљење мештана Горњих Недељица, Коштунића, Горње Добриње, Урсула, Раките, Јошаничке Бање, Власотинца и осталих „усрећених“ места.

Ратко Ристић, 16. септембар 2021.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.