Ко је пребацивао руско злато у Лондон? (ВИДЕО)

0

Велика количина руског злата током 2020. и 2021. године завршила је у Лондону. То је покренуло питања о евентуалној саботажи економске безбедности земље од стране Централне банке Русије.

руско злато
Златне плочице / Фото: Jingming Pan on Unsplash

„Поредак базиран на правилима“, у смислу „или ће бити по нашем или никако“, распада се много брже него што је било ко могао да предвиди.

Евроазијска економска унија (ЕАЕУ) и Кина отпочињу развој новог монетарног и финансијског система који заобилази амерички долар и има за циљ да се надмеће са поретком из Бретон Вудса, а све то одвија се под надзором Сергеја Глазјева.

Саудијска Арабија – архитекта бомбардовања, глади и геноцида у Јемену, наоружана од стране САД, УК и ЕУ – убрзава долазак петројуана.

Индија – трећи највећи увозник нафте на свету – само што није закључила мега-уговор за куповину нафте од Русије по великом попусту и уз примену механизма рубља-рупи.

Нафтни извоз Ријада износи око 170 милијарди долара годишње. Кина купује 17 одсто тога, Јапан 21 одсто, САД 15 одсто, Индија 12 одсто, а ЕУ око 10 одсто. САД и њихови вазали – Јапан, Јужна Кореја и ЕУ – остаће унутар сфере петродолара. Индија, баш као и Кина, можда и неће.

Новац неће бити исти

Одговор на санкције наступа офанзивно. Чак је и мезимче тржишно-коцкарског капитализма попут убер-штреберског стратега Креди Свиса Золтанa Познарa (иначе, бившег кадра њујоршких Федералних резерви, ММФ-а и америчког трезора) био принуђен да у једном аналитичком коментару призна: „Уколико мислите да Запад може да успостави санкције које ће максимализовати штету Русији, уз истовремено минимализовање ризика за финансијску стабилност и стабилност цена на Западу, онда вероватно верујете и у једнороге“.

Но, једнорози су главни бренд огромног апарата психолошких операција Натостана, што је издашно илустровано намештеним, потпуно измишљеним „самитом“ у Кијеву, на којем су тобоже били комичар Зе и премијери Пољске, Словеније и Чешке, а што су до сржи раскринкали Џон Хелмер и пољски извори.

Познар је, као реалиста, заправо указао на ритуално поткопавање финансијског аспекта „међународног поретка базираног на правилима“, који је на снази још од раних година Хладног рата: „По завршетку овог рата (у Украјини, прим. аут.), ‘новац’ више никада неће бити исти“. Нарочито када Хегемон демонстрира своја „правила“ отимањем туђих пара.

А управо то чини централну заповест ратне геополитике 21. века монетарно-идеолошком. Свет, а нарочито Глобални Југ, мораће да одлучи да ли „новац“ подразумева виртуелни казино у турбо напону који привилегује Американце или реална, опипљива средства, попут енергената. Улазимо у биполарни финансијски свет, у којем се амерички долар надмеће са јуаном.

Нема поузданих доказа – за сада. Али можда је Кремљ свесно искористио руске девизне резерве као мамац, за који се очекивало да ће бити замрзнут санкцијама, што у крајњем резултату доводи до уништења петродолара. На крају крајева, убедљива већина Глобалног Југа до сада је у потпуности увидела да је коришћење ничим покривеног америчког долара као „новца“ (како је то објаснио Познар) – апсолутно непоуздано.

Ако је то случај, ради се о Путиновом „ипону“ (јап. „ипон“ – поен у борилачким вештинама попут џудоа и каратеа, прим. прев.) из пакла.

руско злато
Председник Русије Владимир Путин приликом говора поводом обележавања осме годишњице присаједињења Крима Русији на препуном стадиону Лужњики у Москви, 18. март 2022. (Фото: Александра Вильфа/РИА «Новости»/kremlin.ru)

Златна енигма

Док сам елаборирао рађање нове парадигме, од новог монетарног система који израња из сарадње између ЕАЕУ и Кине, до појаве петројуана, озбиљна стручна дискусија избила је поводом круцијалног делића слагалице: судбине руских златних резерви.

Сумње су се ковитлале око наизглед самоубилачке политике руске Централне банке која имовину држи у облику иностраних хартија од вредности, или у банкама подложним западним санкцијама.

Наравно, увек постоји могућност да је Москва рачунала да државе које држе руске резерве – попут Немачке и Француске – такође имају своју имовину унутар Русије, која би лако могла да буде национализована. Као и да укупни државни дуг Русије и руских компанија према Западу премашују износ замрзнутих резерви.

Али шта је са златом?

Првог фебруара – три недеље пред почетак операције „Z“ – руска Централна банка имала је 630 милијарди долара резерви. Скоро половина, тачније 311.2 милијарде долара, депоновано је у облику девизних хартија од вредности, а четвртина – односно 151.9 милијарди, на рачуне иностраних комерцијалних и централних банака. Не баш генијална стратегија. До јуна прошле године, стратешки партнер Кина држала је 13.8 одсто руских резерви, и то у злату и девизама.

Што се физичког злата тиче, и то у износу од 132.2 милијарде долара, односно 21 одсто укупних резерви, оно остаје у трезорима у Москви (две трећине) и Санкт Петербургу (једна трећина).

Дакле, руско злато није замрзнуто? Е па, прича је мало компликованија.

Кључни проблем је то што је преко 75 одсто резерви руске Централне банке у девизном облику. Пола тога су хартије од вредности, попут државних обвезница: оне никада не напуштају државу која их издаје. Око 25 одсто резерви везано је за иностране банке, углавном оне приватне, као и Банку за међународна поравнања (BIS) и ММФ.

Поново је од есенцијалног значаја подсетити се Сергеја Глазјева и његовог маестралног есеја Санкције и суверенитет. Он каже: „Неопходно је комплетирати дедоларизацију наших девизних резерви тако што ће се долар, евро и фунта заменити златом. У актуелним условима очекиваног експлозивног раста цене злата, његов масовни извоз у иностранство је исто што и издаја, па је крајње време да регулаторна тела то зауставе“.

Ово је оштра оптужба на рачун Централне банке Русије – која је позајмљивала новац у замену за злато и извозила га. Како ствари стоје, Централна банка би могла да буде оптужена за улогу тројанског коња. Разорне америчке санкције ухватиле су је у раскораку.

Како један московски аналитичар објашњава, Централна банка је „одређене количине злата доставила Лондону у периоду од 2020. до 2021. године. Ова одлука била је мотивисана високом ценом злата у том моменту (око 2.000 долара за унцу) и тешко да је њен иницијатор био Путин. Ако је то тачно, ова одлука се може квалификовати као веома глупа, па можда чак и као део диверзантске тактике. (…) Већина злата допремљеног у Лондон није ускладиштена, него продата и претворена у иностране девизне резерве, тј. евре и фунте, које су касније замрзнуте“.

Није ни чудо да је много људи у Русији бесно. Да направимо кратку ретроспективу: јуна прошле године, Путин је потписао закон којим се поништавају захтеви за репатријацију девизних прихода од извоза злата. Пет месеци касније, руски рудници злата извозили су као луди. Месец дана потом, Дума је хтела да зна зашто је Централна банка престала да купује злато. Није ни чудо што су руски медији тада еруптирали оптужбама о „крађи злата без преседана“.

Сада су ствари много драматичније: РИА Новости описале су замрзавање имовине под америчким диктатом као – шта друго – „пљачку“ и предвиделе светски економски хаос. Што се Централне банке Русије тиче, она је поново у послу куповине злата.

Ништа од овога изнад не објашњава део „несталог“ злата које де факто није у поседу руске Централне банке. Ту на сцену ступа помало мутна личност – Херман Греф.

руско злато
Централна банка Руске Федерације у Москви (Фото: Andrey Rudakov/Bloomberg/Getty Images)

Испитајмо ово са депутатом Државне думе Михајлом Дељагином, коме није мањкало коментара поводом бонанце под насловом Злато извезено у Лондон:

„Овај процес се одвијао током прошле године. Извезено је, према неким проценама, 600 тона. (Директорка Централне банке Русије, прим. аут.) Набјулина је рекла – ко год жели да продаје злато за кеш, или ако копате злато и тргујете њиме, имајте на уму да држава, колико се ја питам, неће куповати злато од вас по тржишној цени. Узимаћемо га по великом попусту. Уколико желите да добро зарадите на њему, молим вас, извозите га. Светски центар трговине златом је Лондон. Очекивано, сви су почели да извозе и продају злато тамо. Укључујући господина (Хермана) Грефа. Директор некада државне Збер банке продао је огроман део својих златних резерви“.

Више фасцинантних детаља о муљажама Грефа из Збербанке можете наћи овде.

Путиново подривање

Питање је да ли је сада касно за рекацију, али Кремљ је успоставио комитет – с ауторитетом над штреберима из Централне банке – који ће се бавити овим питањима.

Тешко је схватити да руска Централна банка заправо није одговорна Уставу Руске Федерације и њеном правосудном систему, него је потчињена ММФ-у. Основана је претпоставка да се овом картелски дизајнираном финансијском систему – који подразумева нула суверенитета – једноставно ниједна држава не може директно супротставити, па је Путин покушавао да га подрије корак по корак. То, наравно, подразумева и држање Елвире Набиулине на функцији, иако је очигледно да она следи вашингтонски консензус од слова до слова.

А то нас враћа на могућност игре ултра високог ризика према којој је Кремљ од почетка планирао да стави све на коцку, навлачећи атлантисте да открију своје право лице и раскринкају сопствени систем у глобалном спектаклу који се може описати изреком „краљ је го“.

Управо ту на сцену ступа нови монетарно-финансијски систем ЕАЕУ-Кина, под диригентском палицом Глазјева. Свакако можемо замислити како се Русија, Кина и огромни простори Евроазије прогресивно одвајају од казино-капитализма, при чему се рубља претвара у валуту са златном подлогом, а Русија фокусира на самодовољност, продуктивне домаће инвестиције и трговинску повезаност с већим делом Глобалног Југа.

Оно што је много важније од конфискованих девизних резерви и тона злата продатог у Лондону, оно што је битно јесте да Русија остаје ултимативна локомотива природних ресурса. Несташице? Понека мера штедње ће то довести у ред: неће бити ничег драматичног попут националног осиромашења под неолибералима из 1990-их. А додатно појачање доћи ће од извоза природних ресурса по премијум попустима другим чланицама БРИКС-а и већем делу Евроазије и Глобалног Југа.

руско злато
Пепе Ескобар

Колективни Запад је управо направио нову, дубоку поделу Истока и Запада. Русија је обрће наглавачке у своју корист: на крају крајева, мултиполарни свет ниче на Истоку.

Империја лажи неће одступити јер не поседује план Б. План А подразумева протеривање Русије из читавог западног спектра. И шта онда? Русофобија, расизам, непрекидне психолошке операције, дивљачка пропаганда, култура поништавања и онлајн руље – све то ништа не значи.

Оно што је важно јесу чињенице: Медвед поседује довољно нуклеарног и хиперсоничног оружја да згроми НАТО за пар минута пре доручка и очита лекцију колективном Западу пред коктел за вечеру. Доћи ће моменат у којем ће неки од „изузетних” људи међу управљачким елитама Запада имати довољно интелигенције да заиста схвати значење синтагме „недељива безбедност“.

Пепе Ескобар, Strategic Culture Foundation / Нови Стандард

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.