По мом суду, реч је о једном несвакидашњем и шокантном догађају за нашу јавност и за историју Српске православне цркве у XXI и не само у XXI веку. То је догађај великог значаја и великих последица које можемо већ да претпоставимо, догађај који је мало ко могао да очекује. Све што се дешавало у вези с тим последњих недеља, било је полутајновито, необично и убрзано – рекао је Владан Вукосављевић, некадашњи министар културе и информисања у Влади Србије, гостујући у најновијој емисији „Реч“ на Јутјуб каналу ХелмКаст.
Сви епископи, чланови Светог архијерејског сабора су једногласно одлучили да се додели најпре аутономија, а затим и аутокефалност. У датим околностима то је веома забрињавајуће. Аутокефалност је независност, то би наши гледаоци требало да знају. Упоредимо то са нпр. Косовом и Метохијом. Аутономију су имали, али они желе независност. Патријарх Порфирије је у Скопљу најавио да се независност (аутокефалност) расколничкој цркви даје једнодушно.
Српска јавност, српски народ који живи не само у Србији, него и у бившим југословенским републикама, као и на свих пет континената, је тражила да зна о чему се ту ради. Ми смо од старешине Македонске православне цркве архиепископа Стефана могли да видимо један горди став којим је он показао да се његовој цркви овим чином исправља нека неправда која јој је учињена и да је ово нека врста извињења које им је СПЦ дуговала.
Питање је шта је СПЦ овим добила, осим „братске љубави“. Која је судбина српских цркава и манастира, задужбина српских средњовековних владара, каква је судбина српског народа у Северној Македонији. Да ли ће неки манастир добити ставропигијални статус? – рекао је Вукосављевић.
У међувремену, по снимању овог интервјуа, а пре његовор објављивања, српска јавност је сазнала, у недељу 5. јуна, приликом уручења Томоса о аутокефалности расколницима од стране патријарха Порфирија у Саборној цркви у Београду, да се СПЦ одрекла све своје имовине у корист расколничке МПЦ ОА којој је признала аутокефалност под називом Охридска архиепископија. О томе погледајте следећи видео:
Вукосављевић је испричао како је стварана македонска држава и македонска нација, почев од Јајца у НДХ 1943. године, преко послератног комунистичког стварања и кодификовања македонског језика, објављивања првог романа на том језику 1953. године, потом стварања „македонске књижевности“, после чега је преостало само да се створи и „македонска црква“ 1958. године. Српски патријарх Викентије је отрован јер се успротивио стварању МПЦ. 1967. расколници у Скопљу проглашавају испод Титове слике аутокефалност, а СПЦ проглашава раскол који траје до данас.
Све то време на челу СПЦ били су велики српски патријарси Герман, Павле, Иринеј и никоме од њих није пало на памет да расколницима да аутокефалност. Јасно је да се иза наших леђа десила нека оркестрација, неки договор, нешто што има далекосежне последице у односу на српску историју, а чију природу ми не знамо и мислим да Српска православна црква дугује овом народу свом, без обзира где он живи, многе одговоре с овим у вези – закључио је Вукосављевић своје разматрање ове теме, уз опаску да су Београдом данима кружиле гласине да иза свега стоје Американци.
– Кључно питање које можемо да поставимо је: Који су интереси српског народа и Српске цркве остварени тим потезом? – закључује гост. Ово што је урађено је исто како када би сутра ова или нека друга власт, не дај Боже, далеко било, једнога дана прогласила да признаје независност лажне државе Косово и онда нам та, слободно могу да кажем издајничка власт, тај чин објасни таквим софизмом као што је сад овај који је на столу и да се каже „признањем независности лажне државе Косово на територији Србије, Србија је претекла Ватикан или Шпанију у признању Косова и тиме смо ми остварили једну платформу за ближе односе с Албанцима са којима ћемо моћи да остваримо бољу сарадњу него Ватикан и Шпанци“ – тврди он.
Историјски преглед ослобађања Јужне Србије од Турака и уједињења српског народа, а затим спровођења закључака Дрезденског конгреса од стране комуниста и потом од неких других, као и одговоре на питања зашто је прихватио да буде министар културе, ко спречава доношење националне културне стратегије, ко мрзи ћирилицу и које структуре забрањују да негујемо сећање на неколико геноцида извршених над српским народом, можете погледати у овом видеу.
Аутор и водитељ је Никша Булатовић. Погледајте интервју: