Мислили сте да су „Шано, душо“ и „Стојанке, бела Врањанке“ народне врањаске песме? ОВО ЈЕ ИСТИНА

Музика из представа насталих по Бориним делима данас живи као народна. У кафанама широм Србије редовно се наручују, свирају и певају „Шано, душо“ и „Стојанке, бела Врањанке“. Нико више не размишља о томе када и где су ове дивне песме настале, знамо их као народне врањанске, а ту и тамо се неко сети да их је певала и Борина Коштана…

шано, душо
Сцена из предстааве „Коштана“ / Фото: Инфоера

Ипак, истина је другачија – њихови аутори су један Београђанин и један Војвођанин.

– Поједине песме, иако имају свог аутора, прихватају се као народно стваралаштво – објашњава др Сања Златановић, виша научна сарадница Етнографског Института САНУ.

– Мало је позната чињеница да је ове две песме за драму „Коштана„, на молбу Боре Станковића, написао песник и правник Драгутин Илић, брат песника Војислава Илића, Београђанин који је у Врању службовао свега годину дана. Песму познату као „Стојанке бела Врањанке„, Драгутин Илић је објавио 1882. године, насловивши је „Под пенџери-те„, а песму коју данас знамо као „Шано душо„, публиковао је 1884, под називом „Ој леле, леле„.

Обе песме компоновао је Јосиф Маринковић, славни српски композитор рођен надомак Новог Бечеја, школован у Прагу и Бечу, који је свој радни век везао за Београд.

Кроз различита извођења, текст и мелодија обе песме су мењани, па данас готово да свако од нас уме да отпева неку „своју“ верзију „Шано душо, Шано мори, отвори ми врата“.

– Песме су претпреле значајне промене (и то не важи само за ове две песме). У периоду социјализма доживеле су велику популарност, биле су и уметнички обрађене, али и у извесном смислу цензурисане. Из њих су се избацивали непожељни елементи – мање познати турцизми, дијалекатизми, архаизми… тако да буду разумљиве широј публици – јер се ради о југословенском контексту, а опет да остану препознатљиво врањанске – тумачи др Сања Златановић.

Као што је Бори Станковићу, који је и сам био добар певач, музика била важан зачин књижевног стваралаштва, ауторима серије било је значајно да музику учине саставним делом атмосфере. У томе је свакако успео Александар Ранђеловић, композитор и аутор музике многих познатих филмова и серија, као што су „Јужни ветар„, „Сенке над Балканом„, „Свети Георгије убива аждаху„…

О свом првом сусрету са серијом „Нечиста крв“ Ранђеловић каже:

– Све је почело када сам добио сценарио који ме је стварно одушевио. Размишљао сам о томе који би то био инструментариј који бих користио у пројекту. Из палете инструмената одлучио сам како ћу сликати музику за филм и серију. Био је важан и стил који треба користити, који је доста био условљен самим писањем и ставио нас је у етно фолклорне габарите.

– Направили смо доста песама, неке су узете са југа Србије и преаранжиране. Неке смо писали на узети текст – каже композитор и истиче да је музика „Нечисте крви“ музика атмосфере, да претежно осликава радњу и тему приче, али представља комбинацију два приступа музици јер постоје и теме које се везују за ликове.

– Музику из „Нечисте крви“ сви ми имамо негде у себи – каже Александар.

– То је сасвим природно, одавде смо и она је у нашем ДНК.

Хронограф / Директно

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.