Кина је успоставила најмање 54 полицијске станице у иностранству у 30 земаља, укључујући САД (Њујорк), Канаду, Шпанију, Италију, Француску, Холандију, Уједињено Краљевство, Мађарску, Португал, Чешку, Бразил, Аргентину и Нигерију, према недавном извештају Safegard Defender-а, невладине организације за људска права.
Полицијске станице су део кинеске кампање за „убеђивање” кинеских држављана осумњичених за кривична дела – посебно за превару у области телекомуникација, али и политичке „злочине” као што је политичко неслагање – да се врате у Кину како би се суочили са кривичним гоњењем. Кина не прети само самим кинеским грађанима, него и члановима њихових породица који су остали у Кини. Такве претње се настављају годинама, као што је директор ФБИ-а Кристофер Реј истакао 2020. године, када је поменуо случај из САД у којем је „емисар” кинеске владе посетио мету у САД и рекао му да може да бира између повратка у Кину или самоубиства.
Кинеске полицијске станице у иностранству наводно имају само административне или конзуларне функције, али функционишу као средство за претњу Кинезима у иностранству да се врате у Кину, чиме се прескачу неопходни правни захтеви према међународном праву.
Најважније је да полицијске станице раде без сагласности и знања земаља домаћина, као на пример у Холандији, где једна од полицијских станица ради из обичног стана у приземљу у Ротердаму који припада малој кинеској радионици.
Пекинг је, што није изненађујуће, негирао сва кривична дела. „Организације које сте споменули нису полицијске станице или центри полицијских услуга“, инсистирао је портпарол кинеског министарства спољних послова Џао Лиђијан Џао. „Њихове активности су да помогну локалним кинеским грађанима који треба да поднесу захтев за обнављање возачке дозволе преко интернета…“
Safeguard Defenders је апеловао на земље да предузму брзу акцију против полицијских станица.
„Такође је потребно предузети акције како би се заштитила брзо растућа кинеска дијаспора у циљним земљама, осим ако се ове друге не задовоље тиме што имају мањинске групе стране владе на својој територији, често на намерну штету циљне земље и њене политике, и циљано у застрашивању дијаспоре на послушност КПК било где у свету. Наменски механизми извештавања и заштите морају хитно бити доступни”. – Safeguard defenders, 18.01.2022.
Кина је успоставила најмање 54 полицијске станице у иностранству у 30 земаља, укључујући САД (Њујорк), Канаду, Шпанију, Италију, Француску, Холандију, Уједињено Краљевство, Мађарску, Португал, Чешку, Бразил, Аргентину и Нигерију, према недавном извештају Safeguard Defenders-а, невладине организације за људска права. Већина ових полицијских станица налази се у Европи, са девет таквих полицијских станица у већим шпанским градовима, четири у Италији и три у Паризу, између осталих.
Према Питеру Далину, директору Safeguard Defenders-а, то је само врх леденог брега:
„Уверени смо да их има много више, јер оне припадају само двема јурисдикцијама – Фуџоу и Ц́ингтијан, одакле долази већина Кинеза у Шпанији – а сама Кина признаје да је покренула пројекат за десет места. Може их бити пет пута више“.
Полицијске станице су део кинеске кампање за „убеђивање” кинеских држављана осумњичених за кривична дела – посебно за превару у области телекомуникација, али и политичке „злочине” као што је политичко неслагање – да се врате у Кину како би се суочили са кривичним гоњењем. Кина не прети само самим кинеским грађанима, него и члановима њихових породица који су остали у Кини. Такве претње се настављају годинама, као што је директор ФБИ Кристофер Реј истакао 2020. године, када је поменуо случај из САД у којем је „емисар” кинеске владе посетио мету у САД и рекао му да може да бира између повратка у Кину или самоубиства.
Министарство јавне безбедности Кине је 17. августа изјавило:
„Број случајева прекограничне преваре у области телекомуникација усмерених на кинеске становнике значајно је смањен у Кини, са 230.000 осумњичених за превару у области телекомуникација које је едуковано и убеђено да се врате у Кину из иностранства како би признали злочине од априла 2021. до јула 2022.
„Званичне смернице експлицитно наводе различите алате који су стављени на располагање како би се ‘убедиле’ мете да се добровољно врате у Кину како би се суочили са оптужбама,” написали су Safeguard Defenders.
„Ово укључује циљање деце наводних осумњичених у Кини, ускраћивање права на образовање, као и циљање на чланове породице и рођаке на сличан начин. Укратко, пуна казна ‘кривице по удружењу’ да би се ‘охрабрили’ осумњичени да се врате из иностранства“.
Према Сафегуард Дефендерима:
„Ове методе омогућавају КПК и њеним безбедносним органима да заобиђу нормалне билатералне механизме полицијске и правосудне сарадње, чиме озбиљно нарушавају међународну владавину права и територијални интегритет укључених трећих земаља… Избегавајући редовне механизме сарадње, КПК успева да избегне све већу контролу свог стања људских права и потешкоће са којима се суочава у добијању повратка ‘бегунца’ путем правних поступака као што су формални захтеви за екстрадицију оставља легалне кинеске становнике у иностранству у потпуности изложеним ванзаконским нападима кинеске полиције, са мало или нимало од заштите која је теоретски осигурана и националним и међународним правом…
„Отворено означене као полицијске службе у иностранству… на пример у обнављању кинеских возачких дозвола на даљину и другим задацима који се традиционално сматрају конзуларне природе… [станице] такође служе злокобнијем циљу јер доприносе „одлучној борби против свих врста илегалних и криминалних активности које укључују прекоморске Кинезе“.
Полицијске станице се очигледно користе и за циљање Кинеза у иностранству који се не слажу са режимом.
„Један од циљева ових кампања, очигледно, као и сузбијање неслагања, јесте да се људи ућуткају“, рекла је Лора Харт, директорка кампање Safeguard Defenders. Људи се, дакле, плаше. Људи који су на мети, који имају чланове породице у Кини, плаше се да проговоре.
Најважније је да полицијске станице раде без сагласности и знања земаља домаћина, као на пример у Холандији, где једна од полицијских станица ради из обичног стана у приземљу у Ротердаму који припада малој кинеској радионици. Неколико земаља, попут Канаде, Холандије, Велике Британије, Португала и Шпаније, сада истражују ову ствар, а неке су већ захтевале затварање кинеских прекоморских полицијских станица на свом тлу.
„Ми смо затражили од кинеског амбасадора потпуно појашњење о такозваним полицијским станицама које обављају задатке у Холандији у име кинеске владе“, написао је холандски министар спољних послова Вопке Хоекстра на Твитеру.
„Пошто за ово није тражена дозвола од Холандије, министарство је обавестило амбасадора да се станице морају одмах затворити. Поред тога, сама Холандија такође истражује станице како би сазнала њихове тачне активности“.
У САД, директор ФБИ-ја Кристофер Реј рекао је да ФБИ истражује ствар.
„Свесни смо постојања ових станица. За мене је нечувено помислити да би кинеска полиција покушала да отвори станицу, знате, у Њујорку, да кажемо, без одговарајуће координације. То крши суверенитет и заобилази стандардне процесе сарадње правосуђа и органа за спровођење закона“.
Реј је додао да ФБИ “гледа правне параметре” и навео да је ФБИ покренуо оптужбе у вези са узнемиравањем кинеске владе, ухођењем, праћењем и уценама Кинеза у САД који су критиковали кинеског председника Си Ђинпинга.
„То је прави проблем и нешто о чему разговарамо и са нашим страним партнерима, јер нисмо једина земља у којој се то догодило.
Пекинг је, што није изненађујуће, негирао сва кривична дела. „Организације које сте споменули нису полицијске станице или центри полицијских услуга“, инсистирао је портпарол кинеског министарства спољних послова Џао Лиђијан Џао.
„Њихове активности су да помогну локалним кинеским грађанима који треба да се пријаве за обнављање возачке дозволе путем интернета и активности које се односе на услуге физичког прегледа обезбеђивањем места одржавања.
Ипак, шпански лист El Correo цитирао је неименованог званичника из кинеског министарства спољних послова у Шангају, који је наводно признао да су полицијске станице у иностранству део начина на који Кина функционише:
„Билатерални уговори су веома гломазни, а Европа оклева да изручује грађане Кини. Не видим шта је лоше у вршењу притиска на криминалце како би они били изведени пред лице правде.“
Safeguard Defenders је апеловао на земље да предузму брзу акцију против кинеских полицијских станица.
„Позивамо посланике да покрену ово питање са својим владама: питају да ли се и како прати ова пракса, у којој мери се такве операције дешавају у њиховој земљи и које мере се формулишу да им се супротставе. Треба предузети акције да заштите брзо растућу кинеску дијаспору у циљним земљама, осим ако се ове друге не задовоље тиме што имају мањинске групе стране владе на својој територији, често на намерну штету циљне земље и њене политике, и са циљем да застраше дијаспору на послушност КПК било где у свету. Наменски механизми извештавања и заштите морају хитно бити доступни.”
Аутор: Џудит Бергман, колумниста, правник и политички аналитичар, уважени је виши сарадник на Гејтстон институту.
Нулта Тачка/ZeroHedge