На аукцији Леу Нумисматик у Швајцарској недавно је продат оловни висећи печат Петра, управитеља и архонта Србије. Овај печат је изузетно битан за српску средњовековну историју јер представља тренутно једини и најранији материјални доказ, изузев писаних извора, на коме је исписано Србија.
На печату се налази попрсје Св. Петра а на наличју поменути натпис на грчком језику: +КИР ΠЄТРОК МИСТИКИ АРX’ СЕРВИАС (Боже, помози Петру, управитељу и архонту Србије). Археолог и нумизматичар Рашко Рамадански је на свом интернет блогу Нумизматички преглед објавио овај оловни висећи печат и том приликом га је упоредио са сличним печатима из истог периода и региона.
„Ради се о владарском висећем печату, са неке важне повеље или преписке, сличног познатим примерцима које везујемо за Дукљу” каже Рамадански.
„Према аналогијама из корпуса византијске сфрагистике, предмет се може датовати у време 10. или раног 11. века. Иначе, најстарији познати српски печат, и једно од најранијих конкретних сведочанстава српске политичке устројености у раном средњем веку, јесте златни печатњак кнеза Стројимира из 9. века” даље објашњава.
Поменути печатњак или типар кнеза Стројимира је изгледа имао сличну судбину као печат Петра. Међутим, наша држава га је откупила и данас се чува у Историјском музеју Србије у Београду.
Петар је имао две интригантне титуле
Из текста са странице поменуте Аукцијске куће сазнајемо да на овом печату Петар носи две интригантне титуле. Прво, чини се да израз „комистис” нема паралела у сигилографији. Овде се користи да опише Петра као „чувара” теме Србије, која је успостављена после потчињавања првог Бугарског царства од стране цара Василија II, после битке код Драча 1018. године. Рамадански сматра да се из звања управитеља, или заштитника, јасно види да се ради о византијској традицији из 11. века. А када говоримо о звању архонта, сетимо се да је архонт Србије био и Петар Гојниковић (892-917), тако да није искључено да је овај оловни печат припадао њему.
„Печати, као и новац, представљају веома важан секунардни историјски извор и често нам откривају оно што писани извори не спомињу. Археолошким истраживањима наших раносредњовековних локалитета, указује нам се могућност да напокон сагледамо изворне историјске контуре првих српских држава од 7. до 11. века. Не можемо ни да наслутимо колико нас још налаза очекује, сличних овоме. Међутим, били бисмо кратке памети ако се не бисмо служили и предметима који освану на аукцијама, наравно не без подразумеване провере аутентичности” рекао је Рамадански за Све о археологији.
Маја Миљевић Ђајић, Све о археологији