Миодраг Зарковић: РАТ НАТО И РУСИЈЕ ЈЕ, ИЗГЛЕДА, НЕИЗБЕЖАН!

Чим је у западној јавности кренула расправа о слању НАТО војске у Украјину, то несумњиво значи да је одлука заправо већ донета.

миодраг зарковић
Фото: Shutterstock

Можда су НАТО снаге увелико и распоређене. Негде одакле за тили час могу да се обруше на ратиште.

Руско руководство је, дакле, ономад пожурило са отвореним претњама да ће ”трећа страна која се укључи у сукоб сносити последице какве није нико у историји”. НАТО је одавно укључен. И није сносио најављене последице.

С друге стране, треба признати и да је Москва према директном украјинском непријатељу веома мудро испољавала уздржаност у протекле две године. Многима од нас русољубаца та уздржаност ишла је на живце, али данас, када могућност директног сукоба руске војске и НАТО-а убрзано расте, Русија има на располагању снагу, људство, оружја и оруђа у скоро па пуном капацитету. Руске јединице које учествују у специјалној операцији јесу исцрпљене (мада и оснажене непроценивим, незаменивим искуством), али је остатак руских оружаних снага, као и руско друштво у целини, практично неокрњен. Штавише, Русија делује више него спремна да дочека сваки потез НАТО-а.

На шта је НАТО спреман? Од тог одговора зависи судбина људске врсте. Ми Срби имамо разлога да верујемо да ће, баш као и на Слатини у лето 1999, НАТО бити тај који ће трепнути први, тј. повући се са бојног поља пре него што се битка и повела. Улог је, међутим, далеко већи сада, него што је био пре четврт века. Рат у Украјини није ”бити или не бити” само за Русију, него и за САД као суперсилу. Питајте Хуте. Питајте Макрона.

Ако НАТО ипак изабере да удари на руску војску, најбољи сценарио подразумевао би да то уради најпре пробно, у мањем обиму – и да прође као бос по трњу! Уколико Русија у том случају заборави на сувишну милосрдност и покаже сву своју војну силу и неправду, за очекивати је да НАТО, суочен са неочекивано разорним губицима на самом почетку, још једном размисли о даљем ангажовању. И осрамоћена империја је ипак прихватљивија од непостојеће империје. Питајте Енглезе. Питајте Макрона.

Сви остали случајеви воде ка муњевитом усијању, са нуклеарним армагедоном као веома извесном завршницом. Тада ће човечанству од несумњиве утехе бити то што смо последње године свог постојања улупали на друштвене мреже, односно, на сведруштвене хистерије које су се, захваљујући управо новим средствима комуникација, ређале једна за другом као на траци.

миодраг зарковић
Миодраг Зарковић

Ми Срби имаћемо и додатни разлог за задовољство, јер ако нам се минулих неколико година испостави као завршно, барем их је кројио нико други до Кристофер Хил. Исти онај који је, пре равно 25 лета, сигурном руком водио ”преговоре” у Рамбујеу ка бомбардовању Србије. Затворили смо тај круг, што би се рекло.

Хвала Хилу, наравно и вазда услужном му Вучићу, на томе што смо, на самом крају западне страховладе, забили нож у леђа Србији оданом народу на Косову и Метохији. И што смо частили српску престоницу низом ”геј парада”. Како бисмо иначе Светом Илији на очи?!

ФБ Миодраг Зарковић

Наслов, опрема: Хронограф