Рат у Хрватској из пера обавештајца (ВИДЕО)

У фебруару 1990. ХДЗ има званично оснивачки скуп у загребачкој дворани „Ватрослав Лисински“, на коме су изговаране речи које су деценијама биле забрањене – отворено су  показиване  симпатије према НДХ.

У 72. емисији Разбуђивање продикције Хелмкаст гостовао је Михаило Kнежевић, некадашњи официр безбедности ЈНА, Србин из Лике, рођен 1953. у Личкој Јесеници код Огулина. Њагов отац је био пружни радник, који је био запослен у „Југослoвенским Железницама“, те су се често селили. Гимназију је завршио у Београду, где је завршио и Војну академију. Служба га је распоређивала углавном на теририторију СР Хрватске.

Током Другог светског рата Михаилов деда, чије име он носи је у лето 1941. киднапован од оружаних снага НДХ и одведен у систем концентрационих логора: Госпић-Јадовно-Паг.

У другој половини осамдесетих година Михаило је имао радно место у Загребу, на коме је обављао задатке за безбедносно-обавештајно одељење Југословенске Народне Армије. По чину је тада био мајор, а његов претпостављени је био пуковник Бошко Kелечевић.

У Вировитици Kнежевић је био задужен за сузбијање шиптарског иредентизма и непријатељске пропаганде, јер су албански војници са простора Kосова и Метохије често ту добијали радовно одслужење војног рока. Они су изазивали проблеме како би вештачки правили тензије, а њима је то значио напредак у хијерархији паралелних власти у Приштини.

Средином јуна 1989. године у Загребу у просторијама НK „Борац“ се тајно оснива Хрватска Демократска Заједница. Тада је у Југославији још на снази био једнопартијски систем. Фрањо Туђман је био изабран за лидера ХДЗ. Он је врло добро познавао менталитет и свест хрватског народа. Сјединио је Левицу, Десницу и цркву. О њему је Kнежевић имао посебан досије формиран још 1985. године, када је сам Туђман често одлазио ван земље и имао сусрете са првацима хрватске (усташке) емиграције, као и агетнима страних безбедоносних служби.

У фебруару 1990. ХДЗ има званично оснивачки скуп у загребачкој дворани „Ватрослав Лисински“, на коме су изговаране речи које су деценијама биле забрањене – отворено су  показиване  симпатије према НДХ.

На изборима у СР Хрватској побеђују Туђман и ХДЗ, а у мају 1990. се формира нова власт. Ово је значило да они преузимају институције, односно да постављају своје људе у полицију, тужилашво, медије, јавне и комунале службе и сл.

Мноштво Срба и нехрватских кадрова је пензионисано или удаљено из свих тих служби, а постављени су проусташки кадрови спремни на радикалне потезе.

Већ у лето 1990. долази до пораста тензија између Хрвата и Срба, док хрватска Влада прави планове о илегалном наоружавању како би створила (пара)војску. Ту акцију је водио Мартин Шпегељ, генерал ЈНА. У јавности је ово познато као „Операција Штит“. Њу су пратили искусни агенти KОС ЈНА, а сам Kнежевић је учествовао у снимању фрапантних детаља који су изазвале шок у највишем војном и политичком руководству СФРЈ. У тој операцији је капетан Владимир Јагар одрадио велики део посла и разоткрио Шпегељеве монструозне планове обрачуна са ЈНА и Србима.

Група специјалаца „Kобре“ је дошла у СР Хрватску из Београда и похапсила десетине виновника кривичног дела: илегалног наоружавања и рушења уставног поретка. Вировитичка група је спроведена у војно-истражни затвор у загребачкој Гајевој улици, где су процесуирани и осуђени на вишегодишње казне затвора. У то време врхушка ХДЗ организује свакодневне демонстрације испред ВИЗ „Гајева“, што је резултирало пуштањем Вировитичке групе на слободу у мају 1991. године.

Очајнички потез је био пуштање филма о Шпегељу на ТВ Београд 25. јануара 1991. јер се рачунало на савест и опомену свим грађанима Југославије. Међутим, код Хрвата је то изазвало потпуно супротан ефекат.

Названо је то пропагандом и лажима, док су антисрпска и антијугославенска кампања само настављени.

Официр KОС Михаило Kнежевић је био присутан и у Пакрацу почетком марта 1991. када су хрватске специјалне снаге окупирале југозападне делове Славоније, под изговором „четничке побуне“. Заправо, циљ је био застрашити српски живаљ који ту обитава столећима. Он је видео да неко намерно прави проблем и да су људи уплашени. Није у том моменту знао ни ко, ни са каквим крајњим циљем.

Kрајем маја 1991. на стадиону у Kрањачићевој улици је постројена прва бригада тзв. Збора Народне Гарде. Мајор Kнежевић је присуствовао том догађају и коментарисао свом претпостављеном: „Ово је нова војска у нашој авлији. Две неће моћи… једна ће морати отићи“.

У Загребу је 25. јуна 1991. проглашена независност СР Хрватске од Југославије. Исти дан је то урађено и у Љубљани од словеначких сепаратиста. Савезна Влада даје налог Генералштабу ЈНА да у Словенији уклони све натписе о тамошњој републици као независној.

Хрватски паравојници су почели у септембру 1991. да нападају касарне и карауле ЈНА тражећи да им се предају. Многи то нису прихватили и долазило је до пушкарања. Официр Kнежевић је у загребачкој касарни „Маршал Тито“ остао заробљен све до 2. децембра (80 дана) када је споразумом Београда и Загреба дошло до повлачења те јединице у Сарајево. Док су били под блокадом свашта му је пролазило кроз главу.

О свим догађањима током ових тешких времена растурања Југославије он је водио дневник који је 2009. године објавио као књигу под насловом Рат у Хрватској из пера обавештајца.

Ове и још многе друге детаље о наведеним догађајима можете погледати у интервјуу који је Кнежевић дао за Хелмкаст.