Љубав се враћа чудним путевима: Како је славни писац утешио девојчицу која је туговала за изгубљеном лутком

У 40. години, Франц Кафка, који се никада није женио и није имао деце, шетао је парком у Берлину када је срео девојчицу која плаче јер је изгубила своју омиљену лутку. Девојчица и Кафка су безуспешно тражили лутку. Кафка је предложио да се поново сретну следећег дана, да се врате и да је заједно потраже.

франц кафка
Постер за филм „Кафкина лутка“

Следећег дана, још увек не пронашавши лутку, Кафка је девојчици дао писмо које је „написала“ лутка у коме је писало: „Молим те, не плачи. Отишла сам на путовање да видим свет. Писаћу ти о мојим авантурама“.

Тако је почела прича која се наставила до краја Кафкиног живота. Током њихових сусрета, Кафка би читао пажљиво написана писма лутке са авантурама и разговорима које је девојчица са одушевљењем слушала.

На крају јој је Кафка донео лутку (купио је нову) која се вратила са дугог пута по свету у Берлин.

„Уопште не личи на моју лутку“, рекла је девојчица. Кафка јој је потом уручио још једно писмо у којем је лутка писала: „Моја путовања су ме доста променила, не изгледам исто као кад сам те напустила“. Девојчица је загрлила нову лутку и срећна је однела кући.

Следеће године Кафка је умро.

Много година касније девојчица, која је већ одрасла, пронашла је поруку унутар лутке. У кратком писму које је потписао Кафка писало је: „Све што волите вероватно ће бити изгубљено, али ће се на крају љубав вратити на други начин“.

франц кафка

Кафка и путујућа лутка

*Истинити догађај који се догодио Францу Кафки адаптирао је шпански писац Хорди Сиера, на основу сећања Доре Дијамант са којом је Кафка живео пола године у Берлину. На основу ове приче снимљен је и кратки анимирани филм „Кафкина лутка“