Недавни одлазак турске фабрике „Џинси“ је 11. у низу случај да се страни инвеститор само преко ноћи покупи и оде из земље, а запослене у фабрици, ако и обавести о одласку то учини преко СМС поруке.
За разлику од претходних „ино-бегунаца“, менаџмент „Џинсија“ се удостојио да исплати плате и помогне запосленима да нађу нови посао. Ипак, имајући у виду ранија искуства, то је случај као „кап у мору“ и претходне приче углавном су оставиле горак укус.
Руководство турске фабрике Џинси упутило је пре неки дан свим радницима циркуларно писмо у коме им саопштавају да фабрика одлази у ликвидацију. После протеста у четвртак, радницима је стигла још једна СМС порука у којој су упућени на разговор у фабрику Јура. Претходно памтимо још тачно 10 фирми које су се повукле из Србије, а њихове приче остале су упамћене по углавном лошем – повлачењу и остављању људи на улици што је доводило до тога да општине и држава „прискачу“ и решавају њихову судбину.
Бертеx: Радници остали и без посла и без отпремнина
Турска фабрика Бертекс Текстил (Bertex Textile) у Крагујевцу је затворена у новембру 2022. године, а објекат у ком се она налазила моментално је оглашен на продају.
Како је тада потврђено за Блиц Бизнис послодавац је напрасно одлучио да се покупи и оде, те су запослени у фабрици остали и без посла и без отпремнина. Како је истакнуто, Србија је одлуком Владе, тој компанији до момента затварања дала вишемилионске субвенције.
– Сам поступак давања отказа је, како наводе сада већ бивши радници, био прилично насилан и све је под принудом потписано за време викенда. Поред новца за отпремнину, нису исплаћене ни плате за септембар, део октобра као и заостале обавезе везане за превоз и неискоришћене дане одмора… Случај је пријављен инспекцијским органима, а бивши запослени позивају надлежне да се прикључе преговорима и помогну исплату заосталих зарада, писали су локални медији.
Геокс се повукао из Врања
Након двомесечних спекулација и потврда из државног врха италијанска фабрика „Геокс“ званично је потврдила почетком августа да одлази из Врања. Компанија је 2. августа званично обавестила раднике да је донета одлука о покретању поступка ликвидације и гашења друштва.
Поред објашњења о континуираном смањењу производње која је додатно смањена у периоду пандемије, наводи се и да радницима престаје радни однос, те да ће им појединачно бити достављено решење о престанку радног односа.
У јануару 2016. године започела је производња у „Геоксу“, односно фирми Техник девелопмент како се зове „Геоксова“ фирма регистрована у Србији. На крају 2016. године било је запослено 1.278 радника, на крају 2017. укупно 1.340, затим наредне године 1.269, па 2019. 1.283 и на крају 2020. године 1.300 људи.
„Геокс“ је према уговору са Владом Србије из 2012. године добио од државе 11,25 милиона евра односно субвенцију од 9.000 евра по запосленом за инвестицију од 15,8 милиона евра, уз обавезу запошљавања најмање 1.250 људи.
Шинвон, Јура: СМС за 188 радника
Последњи пример у низу је био када је компанија „Шинвон“, друга „Јурина“ фабрика која је отворена у Нишу 2011. путем СМС порука обавестила 188 радника да због смањеног обима пословања није у могућности да им продужи уговоре.
– СМС порука је стигла у петак, 29. јануара. Обавестили су нас да због смањеног обима посла нису у могућности да нам продуже уговор и да се јавимо кадровској служби ради преузимања докумената и раздуживања. Нисам очекивао такву поруку ни од лидера, ни од тренера, ни од менаџера, јер није било апсулутно никаквог разлога. Остајали смо и прековремено, неки су ишли и у фабрику у Рачи, 200 километара одавде, када је било потребно да обаве неке послове – рекао нам је у фебруару ове године један од радника “Шинвона” који је остао без посла.
Симит Сарај: Пекаре затворили преко ноћи
После три године пословања, свечаног отварања и добрих услова за раднике, турски ланац пекара Симит Сарај, више нема ниједан локал у Београду. Последња три, која су радила у самом центру престонице, затворена су, почетком прошле године наводно, због ковида.
Због дуговања за закуп приватним власницима и граду, у међувремену су остали и без права на коришћење простора. У међувремену су доспели у блокаду већу од 12 милиона динара, показују подаци НБС.
У једном моменту имали су 9 локала на најбољим локацијама у престоници и укупно 120 радника. Сви они остали су без посла, без икаквог званичног обавештења власника.
Хоум Плус: Катанац на све локале
Претходно, кључ у браву је ставио и трговински ланац Хоум Плус. Власник је на улици оставио више од 100 радника, локали су затворени преко ноћи, а званична блокада достигла је више од 50 милиона динара.
А, компанија Хоум плус, која продаје кућне потрепштине, рекло би се да је радила као „швајцарски сат“ до самог затварања. Локали по тржним центрима и централним локацијама по Србији, сложни радници… редовне плате. И све то до одједном.
Крајем прошле године, власник је затворио све локале, а на цедилу су остали и радници и потрошачи који су поручили робу, платили је, и нису је добили. Фирма је пре две недеље и званично отишла у стечај, рачун је у блокади за 55 милиона динара.
Према подацима Народне банке Србије (НБС), рачун фирме је у блокади од 30. октобра, а укупан износ блокаде је 55,3 милиона динара.
Спилит: Руси као побегуље
Као бомба одјекнула је информација да је руска компанија „Спилит“ напустила Србију и без посла у две фабрике на југу и северу Србије, оставила око 500 радника.
Неколико дана, по затварању фабрика у Врању и Сомбору, као и укупно 34 продајна салона, од директора није било ни трага ни гласа, да би се потом огласио власник Андреј Ходасевич.
Радницима и оштећеним купцима обећао је исплату дугова, што је и урадио, али делатност и производњу није зановио. Власник је касније тврдио и да је оштећен за 200.000 евра, те да ће се са радницима који су узимали робу разјаснити на суду.
Сервфуд: О затварању преко Вајбера
Немачкој фабрици за прераду и конзервирање рибе „Сервфуд“ у Смедереву, стављен је катанац у новембру 2018, само две године после отварања погона у Србији. Десетак радника је протестовало испред закључане капије тражећи објашњење јер им је, како су тврдили, преко вајбер групе саопштено да је фирма затворена.
Претходно им се није нико обратио, а ни на телефоне бивших надређених се није нико јављао. Иако је на почетку рада најављено запослење за чак 300 радника, немачка компанија за две и по године упослила је око 60 радника, а несрећан крај дочекало је њих 25.
Хенди: Раднике о отказу обавестили мејлом
И бугарски ланац продавница мобилних телефона, опреме и технике „Хенди“ затворио је своје радње широм Србије – све у једном дану, укупно око 200 објеката. Око 900 радника, о отказима је обавестио електронском поштом.
„Хенди“ је дошао у Србију 5. марта 2007. године, а 1. јуна 2018. године, радници су добили мејл да више немају посао, док је на сајту предузећа истакнуто обавештење: „Поштовани купци, сарадници и пријатељи, после 10 година пословања у Србији, обавештавамо Вас да ХЕНДИ-ТЕЛ престаје да ради. Желимо да вам се захвалимо на деценијском поверењу, сарадњи и подршци“.
После вести да је познати ланац мобилних телефона изненада пропао у Србији чуло се да је иста судбина претходно затекла раднике и Бугарској и то у марту 2018. године.
Леонардо: Откази па лепе вести
„Леонардо“, погон италијанске фабрике за производњу дела обуће, доспела је у жижу јавности пре око годину дана године када је око 60 радника сасвим случајно сазнало да више нису запослени и то пошто је једна радница затражила медицинску помоћ. Плате су већ касниле и дуговања према њима су расла.
Ипак, фабрика у Суботици поново је покренула производњу и на посао вратила део радника.
Иштван Хуђи, председник Савеза самосталних синдиката у Суботици, рекао је недавно за Блиц да је послодавац ипак испоштовао све што је обећао. Све заостале зараде су радницима исплаћене, још је једино преостала исплата отпремнина оним радницима који се нису вратили на посао.
Златаре: Кључ на 90 радњи
Хрватска фирма „Голд иксчејнџ“ која се бави откупом злата, 2013. године дословно је преко ноћи затворила свих 90 златара у Србији, а 180 запослених оставила без две последње плате и доприноса. Све златаре затворене су 12. септембра те године, непуних годину дана пошто су почеле са радом.
Занимљиво је да је „Голд иксчејнџ“ претходно по идентичном сценарију напрасно затворио златаре у Босни и Херцеговини, а раднике такође оставио без плата и доприноса. Усред ноћи су затворене пословнице у Сарајеву, Зеници и Тузли. Власници ове фирме били су хрватски држављани Кристијан Копић и Гордан Скочилић.
Копић, који је у Србији имао удео од 99 одсто власништва у Голду, запао је у проблеме у нашој земљи, пошто је Дирекција за мере и племените метале установила да предузеће не испуњава услове за добијање знака произвођача предмета од драгоцених метала.
Никола Војновић, Блиц