Радио Слободна Европа: Колико је озбиљна претња Србији о увођењу санкција?

Упозорења да би Србију могле да погоде санкције због напада на „косовску полицију“ у селу Бањска, све се чешће чују из Европске уније (ЕУ), пише Радио Слободна Европа.

Последње у низу изнео је портпарол ЕУ Петер Стано, 2. октобра. Поручио је да је ЕУ „спремна да процени мере у односу на Србију, ако државе чланице одлуче да имају довољно информација, довољно чињеница“.

Такође је рекао да ЕУ прати све у вези са истрагом која се води на Косову.

Став да против Србије треба да буду предузете мере изнели су истог дана и премијери Хрватске и Албаније, Андреј Пленковић и Еди Рама.

О мерама су говориле и Сједињене Америчке Државе. Бар тако тврди председник Србије Александар Вучић, који је изјавио да му је у телефонском разговору такву могућност споменуо амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Владимир Међак, из београдске невладине организације Европски покрет у Србији, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) да га увођење мера против Србије не би изненадило.

„У овом тренутку у ЕУ имате процес разговора о следећем таласу проширења, а о Србији се говори у контексту санкција. То говори колико (Србија) иде у погрешном смеру“, каже он.

У нападу на „косовску полицију“ 24. септембра у месту Бањска на северу Косова убијен је „полицајац“ Африм Буњаку, а неколико њих повређено. У нападу на „полицију“ погинула су тројица нападача, а у околини Бањске је пронађен велики арсенал оружја.

„Власт“ на Косову оптужује Србију за овај инцидент, док званични Београд негира умешаност.

Из ЕУ су 2. октобра саопштили и да очекују сарадњу Србије у процесу истраге напада на северу Косова, подвлачећи да мандат за ову истрагу има „косовска полиција“.

Шта је још речено у вези с мерама против Србије?

Око могућих мера против Србије у случају да се утврди повезаност са нападом на северу Косова, разговарали су 26. септембра амбасадори чланица Европске уније.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић је навео да реакција међународне заједнице треба да буде „јасна и чврста“, пренела је Бета.

Додао је да мере могу да буду донете на нивоу Европског савета, али и аутономно на нивоу Европске комисије. Он је изразио уверење да ће наредних дана, после темељне анализе, уследити предлози мера.

Могуће мере, не санкције

Владимир Међак, из Европског покрета у Србији, наводи за РСЕ да не очекује санкције према Србији у виду ограничења путовања и трговине, него искључиво „политичке мере“, сличне оним које су уведене Косову.

„Такав тип мера је могућ и једноставан да се уведе. То су мере које не морају да направе штету, осим политичку. На пример, обустава састанака (званичника)“, наводи он.

Европска унија је, наиме, крајем јуна увела казнене мере Косову јер је, према оцени Брисела, та земља игнорисала захтеве за деескалацију тензија на Косову.

Неке од мера које су предузете против Косова су привремена суспензија рада свих радних група за Споразум о стабилизацији и придруживању, као и суспензија позива за учешће Косова на састанцима на високом нивоу.

Међак наводи да су „теже мере“ могуће само у случају да Србија буде оптужена за финансирање тероризма. Он истиче да Србија није одговорила на многа питања која се односе на напад на северу Косова, али ни реаговала на начин који би уверио међународну заједницу да није умешана у напад.

„Нисмо чули ни одакле је то оружје (на Косову), како је ушло тамо, где су се ти људи (нападачи) обучавали. Питање је колико ће то бити коришћено као предмет притиска на власт да уради неке ствари које је одбијала“, наводи Међак.

Он додаје да би, ако Београд није умешан у дешавања на северу Косова, „одговорни кривци“ морали да буду смењени.

„Ко год је то или радио или пропустио да то спречи, мора бити одговоран. Али, тада морамо да напустимо националистичку реторику и да кажемо бирачком телу, које је десно оријентисано, да то (напад на северу Косова) није у реду“, закључује Међак.

Оружани напад на „полицију“ у Бањској, (лажна држава) Косово третира као терористички акт и покушај рушења уставног поретка „Косова“.

Одговорност за напад је 29. септембра преузео Милан Радоичић, сада бивши потпредседник Српске листе, највеће странке косовских Срба која има подршку Београда. Радоичић је у Србији приведен 3. октобра.

Вучић је 2. октобра рекао да ће сви који су учествовали у нападу на „косовску полицију“ у Бањској одговарати пред институцијама Србије, а то укључује и одговорност Радоичића.

Ипак, Вучић је после напада рекао да су нападачи локални Срби са Косова, „који више не могу да трпе Куртијев терор“, и негирао умешаност Србије.

Радоичића је америчко Министарство финансија ставило на црну листу децембра 2021. године због сумње на умешаност у међународни криминал и корупцију.

„Косово“ такође тврди да су се нападачи спремали у војним базама у Србији, што је Србија негирала. Косово је отворило и питање наоружања коришћеног у нападу.

„Полиција Косова“ је известила да је пронашла значајну количину оружја, муниције и различите војне опреме у околини Звечана на северу земље, после напада.

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ изјавио је 30. септембра да је ово откривање оружја и војне опреме „веома озбиљно“.

Вучић је негирао да евентуална употреба оружја из Србије указује на повезаност Београда са нападом.

Александар Попов из невладиног Центра за регионализам каже за РСЕ да ће на одлуку о мерама утицати, не само истрага, но и укупан однос званичног Београда према Западу.

„Понашање Вучића у претходном периоду је више него неконструктивно, и када је реч о украјинској кризи и региону. До сада је Запад ‘тетошио’ Вучића и Србију гледајући на њу као највећу земљу региона и земљу која највише може да делује дестабилизујуће и толерисао ‘ситне несташлуке’ „, каже Попов додајући да је стрпљење Запада при крају.

Он је додао да у Србији нема ни помена санкцијама Русији, а из власти „нема ружне речи упућене на страну Русије“.

Вучић се после оружаног сукоба на северу Косова, између осталог, састао са амбасадором Русије Александром Боцан-Харченком у Београду и написао 25. септембра да је захвалан што амбасадор саслушао „молбе и захтеве српске стране“.

Србија је једна од ретких европских земаља која није увела санкције Русији пошто је Кремљ покренуо инвазију на Украјину у фебруару 2022. године. Такође, Србија се ослања на подршку Русије у преговорима са Косовом.

‘Србија у погрешном смеру’

Владимир Међак из Европског покрета у Србији наводи да је позиција Србије у дијалогу са Косовом сада „потпуно урушена“.

„Аргументи (Београда) који су били реални и легитимни, а који се тичу понашања Приштине, сада другачије звуче. Србија је у потпуно погрешном смеру и можда пропусти последњу историјску шансу да ухвати прикључак са цивилизованим светом“, каже он.

РСЕ је поводом најава мера против Србије упутио питања Министарству европских интеграција Србије, али до краја рада на овом чланку одговор није стигао.

Србија и Косово воде дијалог о нормализацији односа под покровитељством Европске уније. Косово је 2008. године прогласило независност коју Србија не признаје.

Истовремено, Србија је од 2012. године кандидат за чланство у ЕУ и тежи да буде део тог политичког блока.

Анализа невладиног ИСАЦ Фонда (Центра за међународне и безбедносне послове) из јула показала је да Србија и даље заостаје у усклађивању спољне и безбедносне политике са Европском унијом у односу на друге земље кандидате са Западног Балкана.

РСЕ