Андреја Миленковић једини је аутор са ових простора који је добио награду за „најлепшу марку на свету” на највећој светској филателистичкој изложби у Италији 1968. године.
На њој је пејзаж Бохињско језеро, а у његовом опусу од средине шездесетих до половине осамдесетих година прошлог века, заступљене су готово све теме које су приказане на редовним и пригодним издањима југословенских поштанских марака: пошта и саобраћај, уметност и археогија, спорт, култура и хуманитарне акције, флора и фауна, туризам, сећање на чувене личности и догађаје из историје југословенских народа. Израдио је више серија марака издатих поводом Зимских олимпијских игара у Сарајеву, као и Летњих олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984. године.
Дизајнирао је чувену југословенску новчаницу од 1.000 динара 1975. године, која је названа „голубица“, логотип Београдског сајма, као и изглед сва три степена ордена Светог Саве, који додељује Српска православна црква.
Речју, „Андрија Миленковић „био је један од најзначајнијих српских и југословенских уметника који су обликовали изглед поштанских марки“ .
На његовој ретроспективи „Жиг времена: Графичке комуникације Андреја Миленковић“ под кустоском управом Слободана Јовановића у Музеју примењене уметности, која се организује поводом стогодишњице од рођења уметника и рођендана МПУ, приказано је 220 различитих поштанских марака, као и 80 скица, нацрта, идејних пројеката и графика који су послужили за дизајн и ликовно обликовање поштанских марака и коверата првог дана, као и неколико логотипа, пиктограма и пројеката графичке идентификације различитих манифестација и јубилеја образовних институција у Србији.
Изложба је подељена на десет тематских целина, према мотиву или поводу за издавање марке.
У тексту каталога, кустос изложбе Слободан Јовановић наглашава да су серије пригодних марака имале великог успеха у економском и културолошком смислу – код филателиста широм света.
„Као врстан минијатуриста и познавалац графичких и штампарских техника, на малој површини од неколико квадратних центиметара изводио је суптилне дизајнерске композиције по својим нацртима или фотографским предлошцима. На поштанским маркама различитих тематика и врста штампе, видимо како се Андреја Миленковић ангажовао у свим аспектима настанка марака и како је постао један од најзначајнијих уметника графичких, визуелних и друштвених комуникација у тадашњој Југославији.“
Ретроспективна изложба „Жиг времена“ представља најобухватнији преглед стваралаштва Андреје Миленковића (1923-2005),
Радови приказани на изложби део су заоставштине коју је Ружица Арсенијевић-Миленковић поклонила Музеју током протекле четири године.
Поред тога, приказан је и део колекције марака Владана Челебоновића.
“Поштанска марка је огледало друштвених, политичких, културних и свих других збивања. Израда поштанских марака представља врло захвалан, али и веома одговоран посао, будући да оне задиру у све поре нашег друштвеног бића. Било да се ради о садржају, ликовном обликовању, времену и начину – сви ти елементи морају на марки бити заступљени на начин који је одраз времена.” речи су Андреје Миленковића.
У тексту посвећеној његовој биографији кустос изложбе Слободан Јовановић наводи да је Андреја Миленковић рођен у Лесковцу, да је младост провео у Пироту, а професионалну каријеру започео у Београду, где је и преминуо 2005. године.
“Током студија на Академији примењених уметности у Београду (од 1950. до 1954), ментор Михаило Петров препознао је његов таленат за сликарство минијатуре, а професор Мате Зламалик је, увидевши његов смисао за приказивање детаља, препоручио Миленковићу да се бави обликовањем поштанских марака. После студија, учествује на конкурсима Заједнице југословенских пошта, телеграфа и телефона (ЗЈПТТ). Први нацрт који му је одобрен за штампу био је за доплатну марку Деца са играчкама, која је издата 7. октобра 1958, поводом Дечје недеље. Током рада у њиховом бироу за поштанске марке у Београду (касније РО Југомарка) у периоду од 1967. до 1984, остварио је светски релевантан опус у дизајну и ликовном обликовању више од шест стотина марака, за које је добио прегршт награда и признања.“ наводи Слободан Јовановић.
Додаје и да је био председник Удружења ликовних уметника примењених уметности Србије од 1960. до 1964, када активно учествује у промоцији примењених уметности, поготово визуелних комуникација.
“Аутор је више логотипа и жигова који се и данас користе, разних захвалница, диплома, повеља, честитки… Осмислио графичко решење, графички обрадио или комплетно дизајнирао више од 50 серија пригодних марака намењених углавном за издавање пред највеће празнике СФРЈ са следећим темама: Европа (Еуропа – ЦЕПТ), пред Празник рада; Слике флоре (или фауне) југословенског подручја, за Дан младости (од 1964. до 1970. ради их заједно са тадашњом супругом Бојаном Спремо); Уметност у Југославији кроз векове, која је излазила пред Дан републике.
Израдио је велики број других серија и појединачних пригодних и редовних издања југословенских поштанских марака. Заједница југословенских ПТТ је, уз координирање са различитим политичким институцијама и институцијама културе и науке, одлучивала која тема ће се обрађивати на маркама, који аутор ће их дизајнирати, по чијем упутству и ко ће их штампати.
Често су аутори имали могућност избора штампарске технике, у зависности од начина дизајна марке.
Поред редовних издања са туристичким мотивима, сваке године су се одређивале теме које ће се обележавати на пригодним издањима југословенских поштанских марака.” наводи Јовановић.
Према његовим речима тежило се да се равноправно представе све републике чланице Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија)“ .
“Одлуком шта ће се приказати на маркама и који јубилеји или тренутни догађаји ће се обрадити наглашава се оно што је битно да се прикаже у оквиру тадашње социјалистичке идеологије, али се, истовремено, може видети шта није представљено у издањима југословенских поштанских марака. Рецимо, с изузетком Јосипа Броза Тита, на њима нема портрета живих људи од 1945. до 1982. године.
Од средине шездесетих до половине осамдесетих година прошлог века, Андреја Миленковић био је наш водећи аутор поштанских марака, који је обрадио готово све филателистичке теме на више од шест стотина марака, издатих у шест милијарди примерака.” закључује Слободан Јовановић.
Изложба „Жиг времена: Графичке комуникације Андреја Миленковић“ биће доступна публици до 13. децембра.
Данас
