Законик је 1354. допуњен другим делом на Државном сабору у Серезу. Рађен је на основу обичајног права, црквеног законодавства и ромејског (византијског) права. Прокламовао је начело законитости – закон је јачи и од супротне воље владара.
Своју владавину цар Душан је учврстио закоником који је донет на сабору Властеле и црквених великодостојника на Вазнесење Господње, 20. маја 1349. године у Скопљу. Закон је, после допуњавања садржао 201. члан.
Важио је за веома строг законик, али управо због тих мера смањена је корумпираност, вандализам и некултура. Сем световних преступа, овај законик је уређивао и духовне, па су поред крађе и убистава строго били кажњавани и повреда угледа, части, али и прељубе.
Које би последице по наше савремено друштво имала примена Душановог законика данас, прочитајте овде:
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама WMG услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
Хронограф
