Србија се последњих неколико деценија налази у катастрофалној демографској ситуацији, која се огледа у масовној појави „беле куге“, тј. константној негативној стопи природног прираштаја становништва на свим нивоима, од сеоских и градских средина, до нивоа региона, покрајине и Републике.
Ниво рађања је чак 30% испод потреба простог обнављања становништва, када се Република Србија посматра као целина, што значи да ће следећа генерација жена бити за готово једну трећину мања по броју у односу на садашњу. Ниво рађања деце испод потреба замене генерација, који траје више деценија, је основни покретач депопулације и наглашеног старења становништва Републике Србије.
Број становника Србије, према резултатима пописа становништва од 2011. године пао је на 7.120.666. За девет година изгубили смо готово 380.000 становника, а сваке године у Србији нестаје град попут Неготина.
Процењен број становника у Републици Србији у 2022. години је 6 664 449 (процене су засноване на резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и резултатима годишње статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва). Посматрано по полу, 51,4% чине жене (3 423 627), а 48,6% мушкарци (3 240 822).
Негативни природни прираштај главни је „кривац“ за све мањи број становника у Србији, а стручњаци тврде да лоши дани тек долазе. Пад броја становника, како кажу, биће још драматичнији на следећем попису.
Програмски циљеви Удружења „Опстанак“ за борбу против беле куге и за обнављање становништва
Питање наталитета у Србији једно је од најважнијих. Сви други проблеми нашег друштва се нужно доводе у везу с њим. Како је морталитет знатно већи од наталитета и то скоро у свим општинама у дужем временском периоду и како српском народу реално прети изумирање, неопходно је предузимање хитних акција свих субјеката друштва на заустављању ових неповољних демографских трендова.
Основни узроци поменуте демографске ситуације налазе се у недовољном рађању, одлагању брака и родитељства, драматичном броју абортуса, растућем и трајном исељавању младих из земље, у старењу становништва, што све уз тегобну транзицију даје апокалиптичан тон перспективи наше земље.
У намери да својим искуством, знањем и ангажовањем значајно допринесу превазилажењу наведених узрока „беле куге“ и заустављању трендова депопулације становништва у Србији, заинтересовани експерти и посвећени волонтери, са проф. др Марком Младеновићем на челу, оснивачем и првим председником, формирали су 2003.
године Удружење „Опстанак“ за борбу против беле куге и за обнављање становништва.
Основни програмски циљеви Удружења „Опстанак“
Основни програмски циљеви Удружења „Опстанак“ за борбу против беле куге и за обнављање становништва су:
1) повећање наталитета – стварањем услова за повећање броја склопљених бракова, за ранији почетак рађања (акција за треће и четврто дете), за смањење броја побачаја, лобирањем да родитељство постане позив за родитеље са троје и више деце;
2) смањење броја младих који одлазе из земље – обезбеђивањем услова за школовање и запошљавање младих у земљи, као и за брзо и лако решавање њиховог стамбеног питања;
3) подстицање на повратак, пре свега младих, из дијаспоре у матицу – успостављањем одговарајуће комуникације са њима и обезбеђивањем сличних услова и могућности, које они имају у другим земљама;
4) кампања за реваитализацију села – у сарадњи са локалном самоуправом стварати услове за живот сличне онима у граду, како би се млади задржали на селу и како би се они који су већ напустили село вратили назад (У Србији данас има близу 4.800 села, а процењује се да ће их у наредних 15 година бити мање за 1.200. У њима живи око 260.000 мушкараца који су се приближили 50-тој години, а нису до сада засновали породицу Попис 2002.);
5) обезбеђивање потребних материјалних средстава – оснивањем хуманитарних фондова („Дечији динар“), организовањем хуманитарних акција, спонзорством и донаторством, путем легата, прерасподелом буџета и сличним пројектима;
6) иновирање постојеће законске регулативе – стварањем легалних услова за успешно вођење националне пронаталитетне политике;
7) промена система вредности у корист рађања и родитељства – кроз систем образовања, кроз агресивну културну и медијску кампању афирмисати дете као највећу вредност за појединца и породицу и као витални национални интерес;
8) оснивање Националног савета за популациону политику и израда Националне стратегије за обнављање становништва – лобирањем код државних и националних институција и успостављањем континуиране сарадње са ресорним министарствима (у перспективи са новоформираним Министарством за децу и породицу); и
9) стварање Покрета за борбу против „беле куге“ – укључивањем свих референтних институција и појединаца (државе, локалне самоуправе, Српске православне цркве, хуманитарних организација и удружења грађања, невладиних организација, привредних субјеката, научних и стручних институција, дијаспоре, посебно медија…), без чијег учешћа остваривање ових циљева није могуће.
Најзначајније програмске активности Удружења „Опстанак“
Наведени циљеви Удружења „Опстанак“ у оквиру програмски зацртане борбе против „беле куге“, остварају се кроз многобројне и разноврсне активности његових чланова и сарадника, као и подружница и партнерских удружења и организација, на националном и локалном плану, од којих су најзначајније следеће:
1. Национални конгрес о деци и наталитету у Србији са међународним учешћем, који је по први пут организован 2006. године у Дому Војске Србије у Београду;
2. Конвенција о популационој политици, којом је 2007. године упућен јавни позив свим политичким странкама да се обавежу на спровођење пронаталитетне популационе политике;
3. Часопис „Опстанак“, у коме су представљљене активности Удружења „Опстанак“ на веома занимљив и илустративан начин, олакшавајући остваривање неопходних контаката са референтним јавним институцијама и еминентним експертима, као и са најширом друштвеном јавношћу;
4. Трибине Удружења „Опстанак“ на којима су у Београду и другим градовима широм Србије промовисани циљеви борбе против „беле куге“;
5. „Опстанак Србије и српског народа“, монографија проф. др Драгана Батавељића, председника Удружења „Опстанак“, која је објављена 2008. године у издању Удружења;
6. Учешће у ТВ и радио емисијама националних и локалних електронских медија и промовисање циљева и активности Удружења „Опстанак“ и
7. Промоција активности Удружења „Опстанак“ на интернету, на сајтовима, порталима, друштвеним мрежама и блоговима.
Закључак
Имајући у виду анализиране узроке и последице катастрофалне демографске ситуације у Србији, која се последњих неколико деценија манифестује забрињавајуће високом стопом депопулације становништва на целој територији Републике Србије и великим процентом старачких домаћинстава у источној, јужној и западној Србији, као и у Војводини, на Првом националном конгресу о деци и наталитету у Србији, одржаном 2006. године у Централном дому Војске Србије, закључено је да је неопходно да се предузму следеће хитне мере:
1. Образовати Национални савет за популациону политику;
2. Извршити уставну реформу и измену законске регулативе у циљу вођења пронаталитетне политике, променити однос државе према наталитету и борби против „беле куге“;
3. Уставна реформа треба да обухвати више подручја, али је суштина да се утврде три нова права:
- Право је оба родитеља (а не само жене) да слободно одлучују о рађању деце;
- Свако зачето дете има право да буде рођено, осим када је законом друкчије одређено; и
- Држава ствара систем свестране бриге о деци и родитељима. Она о томе доноси посебан закон.
4. Допунити Породични закон из 2005. у смислу конципирања потпуно новог система бриге о обнављању становништва, где би се узело у обзир да тек четврто дете може обезбедити позитиван природни прираштај;
5. Радикално изменити приступ проблему „беле куге“, кроз промену у начину размишљања, превредновање система вредности;
6. Реафирмисати традиционалне вредности и борити се против свих облика друштвене патологије;
7. Прогласити дете капиталном инвестицијом, важнијом од свих осталих – највећом вредности друштва;
8. Перманентно утицати на развој свести о потреби равноправног родитељства (уџбеници, медијски садржаји, промоције, популарне радионице…). Остварити законску и институционалну заштиту родитељства;
9. Извршити прерасподелу националног дохотка у корист рађања: повећањем дечјег додатка, укидањем пореза на дечје потрепштине (или прописати да се ПДВ од тих артикала враћа у фонд намењен деци – „Дечји динар“);
10. Дефинисати институционалне мере посебне заштите трудница, материнства и родитељства. Ове мере укључују: дотирана обданишта, плаћено породиљско одсуство и одсуство због неге детета, загарантовани повратак на исто радно место после одсуства, урачунавање времена тог одсуства у основицу пензијског осигурања и друго;
11. Заложити се да материнство постане позив под одређеним условима – мајкама са више деце (а у посебним случајевима и очевима, код самохраног родитељства), после трећег детета, признати подизање деце као радни однос и дати им плату за то (било да је жена домаћица, незапослена или пољопривредник);
12. Спречити неконтролисану експанзију абортуса – поново увести етичке комисије, и за приватне и за државне клинике, и тражити да интервенишу код абортуса, тако што ће сугерисати и једном и другом партнеру да преиспитају своју одлуку о абортусу и о могућим последицама. Абортус дозволити само у случају да је нежељена трудноћа резултат кривичног дела, тј. силовања, ако су живот и здравље труднице угрожени или ако је фетус оштећен током трудноће из било којих разлога;
13. Истовремено, обезбедити потпуно плаћање трошкова лечења стерилитета – од стране државе (вантелесна оплодња). Тренутно у Србији има око 200.000 захтева, а само 1.000 годишње финансира држава, што је кап у мору, а средства се могу прибавити делом од наплате абортуса;
14. Свима, а приоритетно младим брачним паровима са децом и самохраним родитељима, омогућити да брзо и лакше дођу до стана;
15. Обезбедити деци бесплатно школовање, а васпитно-образовни систем прилагодити новим захтевима друштва за едукацију младих о браку и породици:
16. Основати Факултет за популациону политику (за почетак само специјалистичке студије);
17. Улога СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ мора постати много већа у духовном и моралном препороду, али и у прикупљању добровољних прилога за борбу против „беле куге“. Сарадња са Српском православном црквом мора бити остварена како у матици, тако и у дијаспори. Само црква може да окупи подељени и несложни српски народ у очувању свог идентитета и омогућавању биолошког опстанка;
18. Однос између матице и дијаспоре афирмисати као однос од изузетног државног и националног интереса;
19. Створити боље услове у матици ради спречавања исељавања младих и омогућити постепени повратак расељених из дијаспоре у матицу Србију;
20. Истаћи неопходност медијске подршке активности Удружења „Опстанак“ за борбу против беле куге и за обнављање становништва;
21. Локална заједница мора дати значајан допринос на овом пољу;
22. Законским путем увести порез на неожењене и неудате и на брачне парове који не желе да имају децу. То није никаква казна, већ израз друштвене солидарности и овакав порез постоји у целом свету, само под различитим именима; и
23. Основати фонд „Дечји динар“ као важну државну институцију.
Осим наведених хитних мера закључено је и да је неопходно реализовати следеће дугорочне мере:
1. Формирати поново Министарство за бригу о породици и деци;
2. Сачинити и усвојити Националну стратегију и одредити национални интерес Србије (то може бити само борба против „беле куге“ свим могућим средствима у циљу заустављања депопулације, а затим и обнове српског становништва; дефинисати и реализовати две стратегије: Стратегију за изједначавање социјално-економског положаја мушкараца и жена и Стратегију популационог развоја. Успостављање једнаких социјалноекономских шанси је императив стратегије и обнављања становништва;
3. Радити на ревитализацији села и деметрополизацији градова (помоћ младима за добијање кредита у циљу остајања и повратка на село, отварања малих погона, фабрика, за прераду пољопривредних производа, производњу здраве хране и слично);
4. Прерастање Удружења „Опстанак“ у „Покрет за опстанак“ – нестраначки, невладин покрет. Он би окупио све родитеље, установе, стручњаке, просветне и хуманитарне раднике и организације, медије и све занесењаке и алтруисте; и
5. Оснивање и сазивање Велике скупштине, тј. Свесрпског сабора матице и дијаспоре.
Само суочавање са проблемом „беле куге“ већ представља почетак његовог решавања. Овај проблем мора бити стављен на листу приоритета и као такав усвојен од стране Владе Републике Србије као стратешки циљ. Његова комплексна природа намеће и редослед акција и њихове носиоце. Питање демографског и популационог развоја треба мултиресорно мултисекторски разматрати, третирати, и сходно томе сачинити оперативне планове. Дубоко смо убеђени да се процес депопулације може зауставити, а на дужи рок и преусмерити. Потребно је разумевање, стрпљење и спремност свих да помогну.
Од актуелне политичке власти се очекује највише, јер је и у позицији да највише може учинити.
*Др Горан Буџак је Председник Управног одбора Удружења „Опстанак“ за борбу против беле куге и за обнављање становништва
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама WMG услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
