Неколико месеци пре историјске Осме седнице, одржане септембра 1987. године, на улицама Београда, био је виђан астон мартин вантиџ.
Видео сам и ја тај ауто поред стадиона Црвене звезде. Возила га је као маслачак нежна плавојка. Мада је тада коштао у Цириху 373.000 швајцарских франака, аутомобилом нисам био одушевљен, због Фордовог мотора и сличности са мустангом фастбек. Скупи аутомобили нису били реткост у СФРЈ, без обзира што су постојале дажбине у износу од 196%, или како се говорило тада, ко купи себи луксузан ауто, држави купи још два.
Питали су се многи, ко је мистериозна власница аутомобила и одакле јој, пре свега. Причало се, да је скупоцени и ретки астон мартин вантиџ добила на поклон, баш од председника Председништва СР Србије, Ивана Стамболића.
Када гласине крену, више и није битно да ли су истините, а тешко их је оповргавати, као што је бесциљно и скупљање џака перја просутог на ветру. И пре тога народ је говорио, како је друг Стамболић слаб према другарицама, а довођене су у везу с њим две Весне, једна певачица и, друга, глумица. Сви су били сити јагњећих бригада, њихове демагогије и црвене буржоазије, која је давно почела украденим новцем да купује фабрике и некретнине на Западу. Насртали су на малолетнице, понашали се бахато, трошили немилице.
Постало је јасно, да је због утицаја усташа и Шиптара, заједничка држава немогућа. И наивни комунисти су добили одговор на питање, да ли човек може бити бољи. Не може, јер жели оно што не заслужује, а ипак учиниће све да то и добије. Корупција, непотизам и протекционизам били су присутни на свим нивоима. Партијски и национални кључ су доводили до негативне селекције, предметни наставници су још тада уцењивали држањем приватних часова, а трговина бебама је постала јавна тајна.
Генерал Петар Грачанин, народни херој и начелник генералштаба ЈНА од 1982. до 1985. године, наводно је посетио пре Осме седнице, председника Председништва СР Србије. Већ је раније био рекао Петру Стамболићу, како не може више да влада и да је време за нове људе. Према знатно млађем Ивану Стамболићу, био је оштрији. Без увијања, саопштио му је да мора да поднесе оставку, а да дотична грациозна лепотица мора да врати поклон. Ауто су незванично, набавили неки момци са асфалта. Управо је генерал Грачанин, наследио Ивана Стамболића на месту председника Председништва СР Србије, а тек две године касније ту функцију преузео је Милошевић.
Генерал Грачанин дефинитивно није био кукавица, између осталог, био је рањаван пет пута у току Другог светског рата. Али, прећутао је одвођење својих најбољих другова на Голи оток, стрељања после Другог светског рата, прогон Срба на Косову и Метохији, Устав из 1974. године и још много тога. И после 40 година југословенства, постао је поново Србин. Или, можда је сачекао тренутак да би учинио оно што је одавно намеравао. А, можда је само узјахао ветар промена.
Да би дошло до смене власти, поред народне воље, неопходне су подршке разних институција, угледних личности, законитих носилаца силе, пре свега војске, а и полиције, као и што је неопходно да нову власт призна довољан број држава. У супротном, нова власт неће потрајати и деловаће као авантуристи.
