Острво Гајола је мало али лепо формирано острво непосредно уз Напуљски залив, које запљускује кристално бистро море. На њему се чак налази и приватна вила из које се може уживати у спектакуларном панорамском погледу. Ипак ово острво је напуштено, а многи локални становници одбијају да му се уопште приближе, из страха да не постану следећа жртва проклетства острва.
Гајола заправо обухвата два острвца повезана уским каменим мостом, дужине неколико метара. Неко време је било познато као Еуплеа и сматрано заштитником сигурне пловидбе.
Стари Римљани племенитог порекла су изградили куће за одмор на Гајоли, а и данас се тамо могу видети остаци неких од њихових вила.
Међутим, ретко ко се усуђује да се данас тамо упути, због бројних несрећа које се везују за Гајолу.
Све је почело у 19. веку када је један пустињак познат као Чаробњак односно Ил Маго живео на Гајоли. Изолован од заједнице, осим повременог контакта са локалним рибарима, Ил Маго је живео сам, а онда је једног дана нестао без трага. Нико ни данас не зна шта му се десило.
Луиђи де Негри је био следећи становник овог острва. Изградио је пространу вилу која и данас стоји на острву. Али, убрзо после тога је претрпео финансијску пропаст.
Године 1911, капетан Гаспаре Албенга кружио је својим бродом око острва, очигледно размишљајући о куповини, када је ударио у стење и утопио се. Неки извори кажу да је прича још драматичнија и да његов брод није потонуо, него да је заправо нестао, заједно са самим капетаном.
Више несрећа уследило је 1920. године када је Швајцарац Ханс Браун, који је претходно купио вилу на острву, убијен, а његово тело пронађено умотано у тепих у његовом дому. Његова удовица убрзо се удавила у мору. Следећи власник Немац Ото Грунбак је умро од срчаног удара, а други Морис Ив Сандос починио самоубиство у психијатријској болници у Швајцарској.
Италијани важе за народ склон сујеверју, тако да је увек могуће да су те приче постале са временом мењане како би деловале још драматичније.
Двадесетих година 20. века жичара је повезивала острво са копном, али нема доказа за гласину да је једна жена настрадала када се њом превозила.
Невоље које су задесиле касније становнике острва су ипак добро документоване.
Острво је некада припадало Ђанију Ањелију, шефу „Фијата“ који је италијанску компанију претворио у светски бренд и постао најбогатији човек у Италији. Упркос свом успеху, Ањели је доживео проблеме у приватном животу. Тело његовог сина пронађено је испод моста после, највероватније, извршеног самоубиства, а његов нећак је умро од ретког облика рака у 33. години живота.
Некадашњи најбогатији човек на свету Џон Пол Гети је такође поседовао Гајолу. Његов најстарији син је починио самоубиство, а најмлађи је умро. Године 1973. Калабријска мафија, позната као „Ндрангета“, киднаповала је његовог 16-годишњег унука. Пошто је Гети дуго одбијао да плати откуп, на крају је стари милијардер ипак попустио, па је породица преговарала са киднаперима и платила им 2,2 милиона долара. Тинејџер је пуштен на слободу пет месеци после отмице.
Последњи приватни власник Гајоле био је Ђанпасквал Грапоне који је завршио у затвору.
Данас је острво део подводног парка Гајола, заштићеног морског подручја у власништву регије Кампања. Они који су довољно храбри да игноришу проклетство могу да допливају до овог лепог острва.
