Филм Сталкер Андреја Тарковског остао је упамћен не само као једно од најважнијих остварења совјетске кинематографије, но и као дело обавијено мистеријом и трагедијом. Сниман у индустријски загађеном подручју Естоније, филм је касније повезан са смрћу неколико кључних чланова екипе.
Филм Сталкер из 1979. године Андреја Тарковског, познат је по философским темама које проучавају људску егзистенцију. Снимало се у загађеном окружењу и неколико чланова екипе изгубило је живот.
Необичан филм за који су многи рекли да садржи једну од „најнапетијих и најоригиналнијих сцена“ у историји филма има ретку оцену од 100% на Ротен Томатоусу – али се верује да је однео животе троје уметника који су радили на њему.
Његов аутор Андреј Тарковски, иначе цењени совјетски редитељ и сценариста, сматра се највећим редитељем светске кинематографије. Дипломирао је на Државном институту за кинематографију (ВГИК), а током каријере режирао је седам филмова, међу којима је и ремек-дело филмске уметности – Соларис, снимљен по роману Станислава Лема.
Међутим, многи верују да га је управо филм Сталкер из 1979. године коштао живота – као и још двоје чланова екипе блиских редитељу.
О чему се ради у Сталкеру?
Сталкер је философска, научнофантастична драма која далеко превазилази научнофантастични жанр, и дубље залази у егзистенцијална, духовна и метафизичка питања.
Радња филма је смештена у постапокалиптични пејзаж, у блиској будућности (или паралелној стварности), а главни јунак (којег игра покојни Александар Кајдановски) води људе кроз опасну „Зону“ – забрањено подручје које је изоловала војска.
Не зна се тачно шта је Зона – неки верују да је резултат ванземаљског контакта, други да је последица експеримента који је пошао по злу. У сваком случају, унутар Зоне се налази Соба која, по легенди, испуњава најдубљу жељу онога ко до ње стигне.
Кроз дијалоге и поступке ликова, разоткривају се њихове личне философије, слабости, мотивације и сумње. Да ли ико од њих заиста зна шта жели? Да ли сме да крочи у Собу ако не зна шта му је најдубља жеља?
Снимање и реакције
Иначе, Тарковски је за снимање изабрао индустријски загађено подручје у Естонији, а неке од реакција на остварење биле су:
„Уводна сцена је један од најнапетијих и визионарских тренутака које сам икада видео на филму“
„Нико не уме да створи осећај уроњености као Тарковски. Метафизичка загонетка Сталкера једно је од највећих филмских достигнућа.“
„Необичан филмски пејзаж који се истражује, анализира и над којим се промишља. Сталкер је дубока и истрајна потрага за смислом – како у ономе што видимо на екрану, тако и у начину на који је публика реаговала још од премијере 1979.“
Мистериозне смрти које су пратиле филм
Међутим, култно остварење које су критичари оценили највишим оценама, и на које су људи гледали хипнотисано, у једном даху, убрзо је добило негативну репутацију, те су неки филм називали и уклетим.
Седам година после изласка овог култног филма, који је лабаво заснован на роману Пикник поред пута браће Аркадија и Бориса Стругацких, Тарковски је преминуо од рака плућа.
Тон-мајстор Владимир Шарун је касније изјавио да верује да су смрти Тарковског, његове супруге Ларисе и глумца Анатолија Солоњицина (који је играо „Писца“) повезане са токсичним окружењем у којем су снимали филм.
„Снимали смо у близини Талина, у зони око речице Јагала, близу полуразрушене хидроцентрале. Узводно се налазила хемијска фабрика која је испуштала отровне течности у реку“, рекао је Шарун 2001. године.
„У филму се види сцена снега који пада лети и беле пене која плута реком – у стварности, то је био неки ужасан отров.“
Додао је да су многе жене из екипе добиле алергијске реакције по лицу. „Тарковски је умро од рака десне бронхије. Исто се десило и Солоњицину. Када је Лариса Тарковска умрла од исте болести у Паризу, постало ми је јасно да су сви били жртве истог узрока – места снимања.“
Ипак, треба напоменути да су ове тврдње само Шарунова теорија – никада није званично потврђено да су смрти биле повезане са условима на снимању.
Сталкер се данас сматра једним од најважнијих филмова совјетске кинематографије и редовно се налази на листама најбољих филмова свих времена.
Без обзира на то да ли је филм заиста допринео тим трагедијама, поставља се питање – колико далеко су људи спремни да иду зарад уметности?
Владимир Шарун, тонац на снимању, тврдио је да су многе жене из екипе добиле алергијске реакције на лицу, док су Тарковски, глумац Анатолиј Солоњицин и супруга Тарковског, Лариса, сви преминули од исте врсте рака плућа.[1] Шарун је веровао да је узрок био загађење из оближње хемијске фабрике, чији су отровни отпаци завршавали у реци поред сета. Ипак, треба напоменути да су ове тврдње остале само теорија – никада није званично потврђено да су смрти биле повезане са условима на снимању.[2] Без обзира на то, Сталкер се данас сматра једним од најважнијих филмова свих времена, а његова мрачна историја само доприноси његовој митској атмосфери.
Остаје питање: колико далеко су уметници спремни да иду зарад своје визије? Да ли је Тарковски био свестан ризика и ипак одлучио да настави снимање? Његова посвећеност уметности била је неоспорна, али цена коју је платио можда је била превисока.
Сталкер Андреја Тарковског имао је огроман утицај на филмску уметност и инспирисао многе режисере и уметнике широм света. Његова јединствена атмосфера, спор ритам и философска дубина постали су узор за ауторе који теже интроспективним и визуелно упечатљивим делима.
Неки од филмова који су директно или индиректно инспирисани Сталкером су:
– Кристофер Нолан је навео Тарковског као једног од својих главних инспирација, посебно у филмовима као што је Међузвездани (Interstellar), где се осећа слична медитативна атмосфера и истраживање људске психе.
– Андреј Звјагинцев, руски редитељ познат по филмовима Повратак и Левијатан, често користи дуге кадрове и минималистички дијалог, што је карактеристично за Тарковског.
– Алекс Гарланд у свом филму Уништење (Annihilation) користи концепт мистериозне зоне са непознатим феноменима, што је директна референца на Сталкер.[3]
– Видео игре, попут серијала С.Т.А.Л.К.Е.Р, инспирисане су романом Пикник поред пута, али и атмосфером Тарковског, стварајући постапокалиптичне светове са философским подтекстом.
Осим филмова, Сталкер је утицао и на уметнике у другим областима, укључујући књижевност, музику и визуелне уметности. Његова способност да комбинује реалност са метафизичким и сноликим елементима остаје фасцинација за многе ствараоце широм света.
