Бивши лидери Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими проглашени су кривим за ратне злочине на Косову и на северу Албаније током 1998. и 1999. године, након суђења у Хагу пред Специјализованим већима Косова.
Тачи је као казну добио 15 година затвора за ратни злочин противзаконитог лишења слободе, 4 године за ратни злочин сурово поступање, 20 година за ратни злочин мучења и 23 године за ратни злочин убиства.
„Овај панел вас осуђује на јединствену казну затвора од 25 година, у коју се урачунава време које сте провели у притвору“, рекао је Тачију председавајући судског панела Специјализованих већа Косова Чарлс Смит.
И Јакуп Краснићи је добио јединствену казну од 25 година, док је Кадри Весељи осуђен на 18 година, а Реџеп Сељими 13 година.
„Панел је закључио да сва четворица оптужених сносе кривичну одговорност за ратни злочин произвољног лишења слободе, окрутног поступања, мучења и убиства“, додао је Смит.
Смит је, говорећи о природи учешћа оптужених у кривичним делима која се разматрају рекао да је Панел закључио да су оптужени и други учесници делили став да су кључни елемент у стратегији и постизању циљева ОВК били циљани напади, елиминисање или неутрализовање појединаца које су прогласили за препреку.
Он је рекао да ниједан од оптужених није могао сам да изврши кривична дела, већ да су то радили са другима.
„Себи и другима доделили су улоге, звања и положаје са којих су контролисали спровођење заједничког кажњивог циља“, рекао је Смит, те додао да су креирали политику потпуне некажњивости за кажњиве радње. Он је истакао да је сваки од оптужених допринео спровођењу кажњивог циља.
Смит је истакао да је Тачи имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља, што укључује циљане нападе на „колаборационисте“. Осим тога, додао је да је Тачи и лично учествовао у кривичним делима. Говорећи о Весељију, Смит је рекао да је он био кључни елемент у остварењу заједничког кажњивог циља. И за њега је истакнуто да је учетвовао у кривичним делима и подстицао их.
И за Сељимија, Смит је рекао да је Панел закључио да је он играо кључну улогу у формирању оперативних зона и јединица ОВК, које није само по себи кажњиво, али да је Сељими редовно вршио инспекцију оперативних зона и јединица и редовно примао извештаје о сумњивим лицима и колаборационистима. Такође, Панел је закључио да је Сељими и подстицао и учествовао у кривичним делима.
Говорећи о Краснићију, Смит је рекао да је он имао кључну улогу у спровођењу политике циљаног напада на противнике, као портпарол ОВК.
„Објављивањем саопштења, политичких изјава и наређења… господин Краснићи је подстицао кривична дела над лицима која су сматрана противницима“, рекао је Смит додавши да се у тим изјавама преузимала одговорност за ликвидације и казнене мере предузете против колаборациониста.
О противзаконитом лишењу слободе, панел је закључио да су припадници ОВК произвољно лишили слободе најмање 385 лица која нису активно учествовала у непријатељствима, у 14 општина на Косову и у две области на северу Албаније.
Како је истакао главни судија Чарлс Смит, многе жртве су пребијали, вређали, стављали повезе на очи, везивали руке и ноге и узимали им личне предмете. За ова лица, рекао је, нема уверљивих доказа да су сарађивали са Србима, због чега их је ОВК лишавао слободе.
„У свим случајевима се радило о припадницима ОВК који су затворенике држали у објектима ОВК, називали су их шпијунима и колаборационистима, злостављали их и у неким случајевима убијали их“, рекао је Смит.
Говорећи о тачкама суровог поступања и мучења, Смит је рекао да је панел закључио да је 348 лица било подвргнуто суровом поступању, а да је 303 лица било подвргнуто мучењу. Истакао је да су неки припадници ОВК редовно шутирали и у више наврата премлаћивали затворенике ударајући их различитим предметима, док би неке затворенике обесили за ноге и тукли их док су висили наглавачке. Како је рекао, неки затвореници су преминули услед мучења.
„С обзиром на наведене разлоге, панел је закључио да је Тужилаштво доказало ван разумне сумње да су ратни злочини, сурово поступање и мучење извршени над најмање 303 лица“, рекао је Смит.
Смит је говорећи о тачки убиства рекао да је Панел закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. године у 12 општина на Косову и у једној области на северу Албаније умишљајно извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 96 лица која нису активно учествовоала у непријатељствима.
„Тела многих жртава пронађена су у стању које је указивало на додатну повреду личног достојанства“, рекао је Смит.
Панел је утврдио да су од априла 1998. године до августа 1999. припадници ОВК вршили дела насиља и злостављања над становништвом широм Косова и на северу Албаније. Ипак, истиче се на није доказано ван разумне сумње да је тај напад усмерен на цивилно становништво.
Тужилаштво није показало, ван разумне сумње, тврди се, да су извршена дела прогона, затварања, други нехумани поступци, мучења, убиства и присилног нестанка лица као злочини против човечности.
Како је навео Смит, поступак се бавио случајевима и чињеницама које су релевантне за оптужбу против оптужених, док се није бавио легитимитетом ОВК нити њеним циљем да оствари независност Косова.
Истакао је да се ради о кривичним делима против Срба, Рома и косовских Албанаца, те додао да је суђење четворици лидера ОВК вођено у непрестаном застрашивању сведока.
Како је пренео РТС, атмосфера у Хагу је напета још од јуче када су почели да пристижу Албанци из различитих делова Европе, а за данас су најављени и масовни протести.
Саво Манојловић о пресуди Тачију
Лидер покрета Крени-промени Саво Манојловић изјавио је данас да пресуду бившим вођама „Ослободилачке војске Косова“ (ОВК) дочекује са стрепњом, те да га брине могућност нових тензија и насиља над преосталим Србима на Косову и Метохији после изрицања пресуде.
„За мене, који сам детињство и већи део рата провео на Косову и Метохији, одакле је моја породица, овај дан носи нервозну стрепњу измешану са горчином у којој покушавам да пронађем наду. Правда је одавно изгубљена у врлетима међународне политике“, навео је Манојловић у саопштењу.
Он је навео да за њега овај поступак има и дубоко личну димензију.
„Сећам се како сам као дете стрепео за мајку која је носила бели лекарски мантил. Посебно је болна породична прича о нашем рођаку ког су отели припадници ОВК и чија судбина до данас није расветљена“, рекао је Манојловић.
Манојловић је додао да га посебно брине могућност нових тензија и насиља над преосталим Србима на Косову и Метохији после изрицања пресуде.
„Без жеље да у овом тренутку олако посежем за тешким оптужбама, брине ме могућност да Вучић и Курти поново подизањем тензија направе ново жариште, као што су током политичких и изборних криза већ један другоме стварали простор за мобилизацију бирача. Посебно је опасно када се политичка реалност креира преко људских живота“, навео је Манојловић.
Данас
Опрема, лектура/коректура: Хронограф
 Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими проглашени су кривим за ратне){kind=link}