Свет

Шта је игра Плави кит, која тинејџере доводи до самоубиства?

14. мај 2017. у 19:31

Плави кит је игра која је настала у Русији и састоји се од низа изазова које учесник треба да испуни. Последњи изазов подразумева статус на друштвеним
мрежама, после чега се извршава самоубиство. Ова игра је, наводно, одговорна за смрт 130 тинејџера у Русији, а МУП Србије је недавно почео да упозорава родитеље да пријаве полицији уколико примете у свом окружењу нешто сумњиво.

Шта је игра Плави кит?

Игра је базирана на вези између играча и администратора и укључује серију задужења која играчи морају да обаве. Задужења се обично обављају једно на дан и нека од њих укључују и самоповређивање, а последње задужење које играч мора да испуни је самоубиство.

Игру Плави кит измислио је Филип Будејкин, бивши студент психологије који је избачен са факултета. Он је тврдио да је сврха ове игре да очисти друштво, тако што ће на самоубиство натерати оне за које сматра да немају никакву вредност, назвавши их „биолошким отпадом“.

Игра Плави кит појавила се 2013. године у једној од „група смрти“ на друштвеној мрежи ВКонтакте, под именом Ф57. Верује се да се прво самоубиство, за које је одговорна ова игра, догодило 2015. године у Русији.

Овај феномен дао је материјала теоретичарима завере, па се тако у Русији јавила група која верује да је игра заправо организована кампања украјинских националиста.

Изазови које Плави кит поставља

На интернету је могуће пронаћи листу са задацима које администратори Плавог кита постављају играчима:

На руку урезати Ф57
Пробудити се у 4:20 ујутру и гледати психоделичне и страшне снимке које
администратор пошаље
Направити три, не дубоке, посекотине на руци у правцу вена
Нацртати кита на листу папира
Ако си спреман да постанеш кит, урежи ДА жилетом на ногу. Ако ниси, казни се
посекотинама
Задатак са шифром
На руку урезати Ф40
Написати на ВКонтакте „#ја_сам_кит“
Превазићи неки од страхова
Пробудити се у 4:20 ујутру и попети се на кров (што виши кров, то боље)
Нацртати кита жилетом на руку
Гледати целог дана психоделичне снимке које пошаље администратор
Слушати музику коју пошаље администратор
Посећи усну
Бости се иглом у руку неколико пута
Урадити себи нешто болно, разболети се
Отићи на највиши кров и стајати на ивици неко време
Отићи на мост и стајати на ивици
Попети се на кран, или бар покушати
Администратор проверава поузданост
Разговор са „китом“ (другим играчем или администратором) преко Скајпа
Отићи на кров и седети на ивици, док ноге висе доле
Још један задатак са шифром
Тајни задатак
Састанак са „китом“
Администратор открива датум смрти играча, а играч то мора да прихвати
Пробудити се у 4:20 ујутру и отићи на пругу
Не разговарати ни са ким целог дана
Играч мора да се заветује да је „кит“
– 49. Будити се сваког дана у 4:20, гледати хорор и психоделичне снимке, слушати
музику коју пошаље администратор, сваког дана направити по један рез на телу,
разговарати са „китом“

50. Скочити са високе зграде, одузети себи живот

Сваки одрађени задатак потребно је доказати администратору, најчешће слањем фотографије или видео снимка. Игра се завршава тако што играч одузима себи живот, углавном скакањем са зграде.

Један новинар Радија Слободна Европа покушао је да сазна више, тако што је направио налог на друштвеној мрежи ВКонтакте и представио се као петнаестогодишња девојчица која жели да се придружи игри Плави кит. После ступања у контакт са администратором, постављен му је први задатак.

Разговор новинара и администратора текао је овако:

Новинар: Желим да играм игру.
Администратор: Јеси ли сигурна? Нема повратка.
Новинар: Да. Како то мислиш, нема повратка?
Администратор: Кад почнеш да играш, не можеш да одустанеш.
Новинар: Спремна сам.
Администратор: Сваки задатак мораш предано да одрадиш и нико не сме да зна за то. Када га завршиш, пошаљеш ми фотографију. На крају игре умиреш. Јеси ли спремна?
Новинар: А шта ако хоћу да одустанем?
Администратор: Имам све твоје информације, они ће ти бити за петама.

Први задатак који је новинар Радија Слободна Европа добио, било је да уреже на руку Ф58, што је још једна од ознака ове игре. Новинар је покушао да превари администратора тако што је направио резове у Фотошопу, али администратор није насео и престао је да одговара на поруке.

Да ли је Плави кит одговоран за смрт руских тинејџера?

Крајем 2015. године, седамнаестогодишња Рускиња по имену Рина Пленкова, поставила је на интернет селфи, неколико тренутака пре него што је скочила под воз.

Поред језивих фотографија на друштвеним мрежама, Рина је оставила и поруку која је била кратка и јасна: „Збогом.“

После њеног самоубиства, „групе смрти“, укључујући и једну чији је назив „Море китова“, почели су да деле Ринине фотографије, тврдећи да је она била члан њихових група, али њена смрт званично није повезана ни са једном одређеном групом.

Међутим, скорији догађај, који се десио почетком 2017. године, директно је повезан са Плавим китом. Јулија Константинова (15) и Ника Волкова (16), одузеле су себи живот, скочивши заједно са четрнаестоспратнице. Непосредно пре самоубиства, Јулија је на друштвеној мрежи Инстаграм поставила фотографију плавог кита, а на мрежи ВКонтакте написала је статус: „Крај.“ Ника је такође оставила поруку, која је била сличног карактера: „смисао је изгубљен…Крај.“

Широм Јужне Америке пријављена су самоубиства или покушаји самоубистава, која су директно повезана са игром Плави кит. Све жртве имале су изражене посекотине по телу, међу којима је био кит, урезан жилетом на руци.

На који начин друштвене мреже покушавају да зауставе игру?

Друштвена мрежа Инстаграм је почела да избацује корисницима упозорење, уколико покушају да претражују фотографије које су везане за игру Плави кит.

У упозорењу се наводи: „Објаве са речима или обележивачима које претражујете, често охрабрују понашање које може на нашкоди и доведе чак и до смрти. Ако пролазите кроз потешкоће, волели бисмо да помогнемо.“

Испод обавештења, Инстаграм даје опцију да се објаве које су претраживане, ипак виде. Постоји неколико шокантних фотографија самоповређивања, крви, док неке
приказују и кита урезаног на руку.

Разоткривање

Филип Будејкин (21), терети се да је одговоран за најмање 16 самоубистава. Он је полицији рекао да су жртве „биолошки отпад“ и да су једва чекале да умру.

Смртоносна игра Плави кит испира мозгове лабилних тинејџера током периода од 49 дана. После тог периода, они буду толико исцрпљени и збуњени, да ће радо испунити и свој последњи задатак.

У Русији се већ неко време води истрага против људи умешаних у масовна самоубиства тинејџера, а кључни докази долазе од девојчице која је испунила 49 задатака и била исувише уплашена да испуни последњи.

Она је открила колико је било лако насести на Будејкинову замку. Као и сваки тинејџер, доста времена је проводила на друштвеним мрежама. У једном тренутку је кликнула на линк који води до страшне слике, која ју је одвела до следеће, да би на крају доспела у једну од „група смрти“.

Постоји на хиљаде таквих група, тако да је било лако наићи бар на једну од њих. Њој су додељени задаци које је успешно решила и била је изабрана да се придружи у мању групу тинејџера, где ју је приметио Филип Будејкин. Девојчица је потом добила позив да се учлани у затворену групу која је од чланова захтевала да се свако јутро буде у 4:20.

Девојчица је рекла да је, чим би јој аларм зазвонио у 4:20, узимала телефон и морала да гледа видео снимке који приказују тинејџере како скачу са кровова, лешеве изблиза, крвава уста, тела која леже у локви крви. То је праћено непријатном, језивом музиком, вриском животиња и дечјим плачом. Слични видео снимци, били су тамни, праћени црвеним бљесковима и језивом музиком и приказивали су тинејџере како стоје на прузи и удара их воз. Врисци и поруке које су извикиване, леде крв у жилама. Снимке је морала да гледа све док јој администратор није дао знак да престане и наредио да обрише све.

Она је објаснила да се после сваког гледања таквих снимака ужасно осећала и желела да нашкоди или себи или неком другом, да убије, да уништи. Ако би написала да жели да престане са игром, добијала би ужасне претње и понижења од администратора. Говорио јој је да је живот ужасан и да никад неће бити боље, да није занимљива и да није потребна родитељима. Говорио јој је да бар једном уради нешто лепо у животу, а шта је лепше него умрети млад. Њену наклоност придобијао би речима да је посебна, ретка и изабрана, која може да разуме истину.

Када је признала да се плаши да учини последњи корак и скочи са зграде, Будејкин јој је одмах понудио алтернативу, рекавши јој да може да оде под воз или чак да се нагута пилула, јер је то безболно. На питање шта ће се десити ако ни то не буде смела, речено јој је да ће јој они помоћи.

Срећом, девојчица је на време примећена и спашена. Она је прошла кроз дугачку психолошку рехабилитацију и сада се осећа много боље, спремна да отворено говори о свом искуству.

Хронограф