Како је изгледала кампања 1938. на коју Вучић жели да се угледа? Занимљиво, на кампању за изборе из те, 1938. године, најавио је да ће се угледати и председник Србије Алексанадар Вучић у трци за Београд. Вође странака су се укључиле у изборе у Београду да би повећале шансе својих кандидата.
Опозиција се удружила како би критиковала најјачу странку, која је касније освојила 54 одсто гласова.
Ове вести већини читалаца изгледају као преписани последњи наслови дневних новина или телевизијских најава. Ипак, ради се новинским текстовима од пре – тачно 80 година.
Управо рубрика Данаса “Вести из прошлости” показује колико је наша тренутна политичка стварност (не)измењена у односу на период, наизглед, потпуно другачије владавине Краљевине Југославије. У питању је тренутно најактуелнија тема – београдски избори.
Тачно 7. фебруара 1938. године предратни листови Време и Правда извештавали су о изборима за сенаторе у бановинама Југославије, а међу њима је био и сенатор за Београд, Панчево и Земун.
Тадашње Време даје коментар о томе ко је победио, односно из којих странака долазе сенатори који су добили подршку. На изборима је изабрано 23 сенатора, који су бирани после шест година од како је њиховим претходницима истекао мандат. Убедљиви победници били су Југословенска радикална заједница. Лист пише и да је опозиција добила само 80 гласова од укупно 901.
Шта је Сенат Југославије? Краљевина Југославија је, међу првима у Европи, у првој половини двадесетог века, имала Сенат, као законодавно тело Народног представништва. Ово су уједно и последњи сенаторски избори у монархији, пре избијања Другог светског рата.
За сенаторе су бирани наугледнији грађани, углавном из редова професора, научника и трговаца. Према Уставу Краљевине Југославије, од 50 сенатора, половину је именовао краљ, а половина је бирана непосредно. Заправо, непосредно је значило да сенатора бирају председници општина, бански већници и народни посланици.
Време коментарише да су сенаторски избори протекли у великој страначкој борби, иако за сенаторе гласају само народни посланици, председници општина и бански већници.
Слично као и данас, у изборе су се директно укључили и вође странака, па се даје пример Влатка Мачека који је на све начине покушавао да се избори да политичари са његове листе постану сенатори.
Ту је и занимљив пример неколико странака опозиције, који су формирали Удружену опозицију у Београду. Лист пише да су то урадили “увиђајући немогућност самосталног иступања на изборима”. Оне су имале и свог представника, Илију Трифуновића Бирчанина, за кога Време пише да би преко њега опозиција могла да покаже у Сенату своје незадовољство радом Југословенске радикалне заједнице коју предводи др Милан Стојадиновић.
Занимљиво, на кампању Милана Стојадиновића из исте године, 1938, најавио је да ће се угледати и председник Србије Александар Вучић у трци за изборе у Београду – 80 година касније. Вучић је у децембру 2017. године рекао да СНС треба да се угледа на плакат из 1938. године за београдске изборе, којим је Стојадиновић пре осам деценија однео убедљиву победу на скупштинском бирању.
Наиме, на последњим изборима који су одржани пре Другог светског рата, листа Милана Стојадиновића је добила је поверење 1.643.783 грађана освојивши – 54,1 одсто гласова и 306 посланичких места у Скупштини Краљевине Југославије. Један од разлога за овакав резултат је и успешно вођена предизборна кампања. Стојадиновић је тада на изборе изашао са врло иновативним плакатом, којем је подсетио бираче да је његова Влада смањила дугове сељацима за 2,7 милијарди тадашњих динара.
Управо је Вучић, говорећи о београдским изборима у емисији „Ћирилица“, рекао да је предложио Српској напредној странци да на изборе изађу са кампањом премијера Краљевине Југославије Милана Стојадиновића, односно са плакатом „на којима је показао маказама како је смањио дуг“.
– Када говоримо о новцу, немојте да сметнете са ума да је Београд пре три године, када је промењена власт, имао дуг од 1,2 милијарде евра, а данас има свега 670 милиона евра дуга. И при свему томе имали сте тада 46, а данас имате преко 500 градилишта – рекао је Вучић у емисији пре неколико месеци.
Целокупно издање може да се чита на линку Народне библиотеке.
И Лист Правда од 7. фебруара 1938. године доноси фотографију из Велике већнице Београда, где се вршило гласање за сенатора за подручје Београд, Панчево и Земун.
Кандидат за сенатора пре 80 година за Београд, Панчево и Земун био је начелник у пензији, а противкандидата није било. Лист даје детаљан списак свих који су гласали и шта су по занимању.
Истог дана, бирао се сенатор и у Загребу. Занимљив је и процес гласања – јаван је. Након што гласач каже своје податке, питају га и за коју листу гласа. Наиме, у Загребу је заправо било противкандидата, за разлику од Београда.
Гласање за сенаторе у Југославији био је полусвечан догађај. Лист Правда пише тако да су поједини народни посланици у Загребу дочекивани из бројне пријатеље и присталице и свечано улазили да се изјасне. Међу гласачима је био и Влатко Мачек.
Истог дана се гласало и у Бањалуци, где је постојала само једна листа – Југословенска радикална заједница са једним кандидатом
Лист Данас свакога дана прелистава главне вести на данашњи дан пре 80 година, тачније 1938. године. Предмет анализе су дневни листови Време и Правда, који данас не постоје. Идеја јесте да се читаоци врате у прошлост, да са временске дистанце виде како су изгледале вести, али и како су новинари, па и сами суграђани, размишљали у Србији у турбулентном периоду између два рата и пред сам почетак Другог светског рата.
Целокупно издање може да се чита на линку Народне библиотеке.
Пројекат је реализован у сарадњи и уз материјал из дигиталне архиве Народне библиотеке Србије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.
Марија Јанковић, Данас
