Од самог проглашења независности 1991. године, БЈР Македонија је била у стању трајног политичког сукоба с Грчком у вези с пореклом своје државе – именом, грбом, заставом. Управо је то неслагање довело до чињенице да је Атина блокирала све покушаје Скопља да се придружи НАТО-у и ЕУ.
У недељу, 17. јуна 2018. године је потписан споразум о решавању тзв. македонско-грчког спора око имена и стратешком партнерству БЈР Македоније и Грчке. Споразум је потписан у месту Псарадес на грчкој страни Преспанског језера. Потпис на споразум су ставили министри спољних послова две државе Никола Димитров и Никос Коциас, а потом и међународни посредник Уједињених нација у преговорима Метју Нимиц. У случају ратификације овог споразума, БЈР Македонија ће званично бити названа „Северна Македонија“.
Међутим, опозиционе парламентарне странке су одмах напале премијера Ципраса. Лист Proto Thema је 16. јуна спровео истраживање, према којем се 69 одсто Грка противи споразуму. Слична анкета у БЈР Македонији показала је нешто бољи резултат – 49% против.
Иако споразум захтева ратификацију у парламентима обе земље, а у случају Скопља и одржавање референдума о промени имена државе и стварање одговарајућих амандмана Устава, постало је јасно да становници БЈР Македоније не подржавају такав споразум. Лидери највеће македонске странке ВМРО-ДПМНЕ позвали су људе да изађу на улице, што се претворило у дуготрајан протест испред зграде Скупштине. Протести су се претворили у нереде, људи су почели бацати камење на полицију, покушавајући да запале зграду Скупштине молотовљевим коктелима. Истог дана, спаљен је аутомобил једног од чланова СДСМ-а, Харија Локвенеца, који је био активно укључен у преговоре са Грчком. Око тридесет особе је повређено током три дана нереда, укључујући и полицајце. Забележено је да је 25 демонстраната приведено.
Али, око овог политичког питања није само друштво подељено. Председник Македоније, Ђорђе Иванов, одбио је да ратификује споразум и најавио да он озбиљно крши Устав и законску регулативу БЈР Македоније, а такође је у супротности са интересима земље. По овом питању председник ужива пуну подршку ВМРО-ДПМНЕ, која има 51 од 120 места у парламенту.
У случају да премијер Македоније Зоран Заев ратификује закон, а Иванов га потпише, после чега би овај споразум постао легитиман, реакција Грчке остаје непозната, јер њена популација у већој мери не подржава овај споразум. Врло је вероватно да ће ратификација бити блокирана, јер владајућа коалиција у Грчкој има само 153 члана од 300 посланичких места. За доношење одлука у грчком парламенту потребно је да добије 50% + 1 глас, али постоји низ механизама који мењају процедуру гласања и захтевају да најмање 180 посланика одобри нацрт закона, што ће тешко постићи. Дакле, коалициони партнер грчке странке СИРИЗА, министар одбране Панос Камменос, рекао је да посланици његове странке АНЕЛ неће подржати споразум.
Чак и ако у обе земље споразум ступи на снагу, што аутоматски уклања последње препреке за БЈР Македонију на путу да постане чланица ЕУ и НАТО, споразум неће избрисати постојеће тензије у политици између две земље.
Криза је довела до чињенице да се скопска влада, која жели приступити НАТО-у, одрекла сопственог имена и окренула против воље свог народа. Унутрашња политичка напетост у грчком друштву због решавања тзв. македонског питања само добија замах. Могући долазак на власт радикала у било којој од ових земаља поново ће покренути проблем „Северне Македоније“.
Није јасно зашто је грчка страна одлучила да призна ново име свог северног суседа, чиме је омогућила БЈР Македонији да се прикључи НАТО-у, и тако буде у истој равни са Турском. Упркос чланству у Северноатлантском савезу, Анкара има сукоб са Атином у односу на острва у Егејском мору. Нажалост, ЕУ и НАТО не гарантују срећну и мирну будућност својих чланова.
