Гост најновијег „Политикона“ аутора и водитеља Данила Тврдишића био је први политички затвореник с почетка осамдесетих година, писац и публициста Момчило Селић.
У емисији која се гледа у једном даху отворене су суштинске теме које се тичу биолошког и духовног опстанка српског народа.
На питање шта мисли о медијској кампањи Александра Вучића, Ивице Дачића и осталих о тзв. разграничењу Селић истиче:
– То да се нама приказује нешто што је де факто окупација, јер ми смо окупирани, као нека нова појава у историји – није ништа ново. Окупатор је увек имао инструменте за Србију и ако може слаткоречивошћу да оствари циљеве – тим боље. Ако не може тако, онда ради чекић по глави. Једино се Србима прича једна прича, а свима око нас на Балкану друга прича. У тој причи се нама предлаже да ишчезнемо као ентитет, као народ. Никоме другоме се то не предлаже. То што се нама нуди као решење, да ми дамо једној гомили узурпатора, који нас чак нису војнички ни победили, предајемо прерогативе свог живота, то је ново. То је еутаназија.
Настављајући о власти и њеном карактеру Селић указује:
– Ово је трагично што се догађа. Ми сад имамо на власти, први пут од 1804. да имамо такве издајнике у елити, да то по сваком критеријуму одговара тој именици – издајник. Значи нису они ни сарадници окупатора, ни ово ни оно. Ово су људи који су потпуно себе алалили. Не допада ми се какав сам, сад ћу да се тераформирам на нови начин помоћу козметике, помоћу биологије, помоћу естетске хирургије, помоћу помодних трендова да будем нешто друго“.
На питање водитеља о застрашујућој пракси која је покренута у Београдским вртићима, тј. покретању обука васпитача у правцу индоктринације деце предшколског узраста ка прихватању ЛГБТ идеологије Селић упозорава:
– Та врста социо-инжењеринга који желе ови новопореткаши да уведу, она ће изазвати грдне жртве. Ово што се ради је један атак на већину, на здраву већину, и атак је на духовно здравље. Ово је први пут да се то плански ради, да се тај тренд вештачки прави.
Као човек који је почетком осамдесетих осуђен на седам година затвора (одлежао казну у ЦЗ-у и Забели) због вербалног деликта, на питање да ли се то време у Србији на мала врата враћа, Селић упозорава:
– Не враћа се то време на мала врата, но на велика врата. Ово је десет пута горе. Овде се прави атмосфера да људе оптужују (професори универзитета осуђени због јавно изнесеног става) за њихово духовно здравље. Па човек који не жели да има додира са хомосексуализмом, не да кажњава, но не жели да живи у тој причи, да они за то бивају кажњени, то је лудило… Најгора казна у затвору је била содомија. Људи затвореници, говорим о Забели и Централном затвору, кад се открије да је неко хомосексуалац, па су кажњавали те људе масовним силовањем. То је злочин тежак, али су доживљавали напад на своју полност, на свој идентитет, на своје сопство толико снажно да су реаговали као звери на то. Коме то треба? Човек који не жели да му деца у јавним школама буду учена да то спада у нормалитет… то није нормалитет. Шта има да се учи неко у предшколском узрасту да може да има две тате и две маме?Дакле, иде се у дехуманизацију као легитиман поступак у прављењу новог светског поретка.
На крају Селић закључује:
– Треба да будемо спремни ако се на нас физички навали, а ту смо већ, на прагу тога. Ако неко почне да нас хапси због оног што говоримо овако или мислимо овако, онда треба да будемо спремни да се физички томе одупремо како год знамо и умемо. Ако хоће неко да ме преиначи, или још горе, да ми преиначи децу, у нешто што он тренутно мисли, у последње две или три године неке пропаганде нечије да је то нешто, па зато да упропасти генерације, то неће да може.
– Право на побуну, оружану побуну, уписано је у америчком уставу. Нико није покушао да то избрише. Покушавају да их разоружају, да им укину право на држање и ношење оружја. Морамо да будемо спремни на свашта, пошто противник који постоји и који је задобио огромне позиције у урбаном становништву, ако ништа друго, Београда, да тај противник зна да ако настави овако да ће да буде свега. Јер овај народ је још увек наоружан, овако или онако. После американаца ми смо најнаоружанији народ по становнику у свету. Овде су нашли па зашли. Овај народ је страшно много претрпео, страшно много преживео. Ако неко мисли да то може да траје у бескрај много се преварио. Некоме ће да пукне филм на најчуднијем месту, у најчудније време. И десиће се оно што нико не може да предвиди.
Погледајте снимак целе емисије. Момчило Селић: Право на побуну – долази час и већ је настао!
