На југоистоку Европе популизам је присутан већ деценијама. Једна трибина у Берлину покушала је да пружи одговор на питање: да ли су Милошевић и његов популизам претече Трампа и онога што се данас догађа широм света?
„Србија као политичка авангарда“. Већ и сам наслов трибине која је у четвртак (1. новембра) увече одржана у Берлину, у организацији тамошњег универзитета Хумболт и фондације Хајнрих Бел отвара више питања него што даје одговора.
Авангарда се у овом смислу сматра као претеча тренутно свеприсутног ширења нечега што се, у свакодневном медијском, али и научном жаргону, назива „популизам“. Иако су тезу о повезаности Милошевићевог популизма у једном „социјализму на умору“ и Трамповог популизма у једном „пост фактичком свету“ покренули медији (најпре Вашингтон монтли, па онда Обзервер), те крилатице су се прихватили и научници.
Тако су се у Берлину на дискусији нашли: професорка историје на Београдском универзитету Дубравка Стојановић, етнолог, аутор и издавач из Београда Иван Чоловић, професор теологије и славистике из Бремена Томас Бремер и руководилац Интердисциплинарног центра за истраживање граница „’Crossing Borders“ које делује при универзитету Хумболт Ненад Стефанов.
Догађање народа – тада и сад
Расправа је започела личним запажањима учесника и присећањима на сопствена искуства везана уз догађаје крајем осамдесетих у Србији. Стојановићева је у дискусију убацила Латинку Перовић с којом је радила на Институту за савремену историју и која јој је отворила историјску димензију српског популизма који сеже у 19. век и веже се уз лик и дело социјалисте Светозара Марковића, али и радикала Николе Пашића.
Историчарка из Београда указује на везе између популизма Милошевића и популизама актуелних актера. „Оно што се тада звало ’антибирократска револуција’ данас је ’борба против естаблишмента’“, оценила је Дубравка Стојановић.
Етнолога Ивана Чоловића највише је занимала фолклорна димензија „догађања народа“ крајем осамдесетих, повратак четничких песама. „Политичари су одједном грађанима почели да се обраћају у десетерцу, чиме су хтели да кажу: ми смо народ“.
Кенеди и Милошевић
Уследила је дефиниција популизма и ту се расправа водила око питања да ли постоји леви популизам. Дубравка Стојановић поновила је тезу коју је изнела и у својој књизи „Populism – The Serbian Way“ (Пешчаник 2017.) – да је популизам у дубљем смислу лишен идеологије, јер познаје само категорије „они“ или „ми“. На питање зашто изјава „Ich bin ein Berliner“ Џона Кенедија није популизам, а „Нико не сме да вас бије“ Слободна Млошевића јесте, Стојановићева одговара:
„Милошевић се ту, што је типично за популисту, поставља као отац народа, заштитник. Кенеди се не поставља тако, него се само том изјавом солидаризује с грађанима Западног Берлина“. Историчарка није пропустила да укаже на то да се и актуелни председник Србије, Александар Вучић, понаша по том шаблону. „Он стално нешто грди народ према којем се односи као према малој деци“, каже Дубравка Стојановић.
Сви копирају Југославију
Ипак, током расправе, постало је јасно да се популизам на подручју Југославије крајем осамдесетих пре може упоредити с популизмом који је касније настао у Русији. Теолог и слависта Томас Бремер чак говори и о неким каснијим паралелама у којима се констелација Србија-Хрватска-Словенија понавља и у садашњем односу бивших совјетских република Русије, Украјине и Белорусије.
И иначе, како се могло чути на дискусији, популизам није престао с Милошевићем, него се наставља и данас. „Све ово време мислили смо да је оно што се догађало на подручју бивше Југославије ретроградно – Европа се уједињује, Југославија се распада. Сви иду ка неком интернационализму, ми се враћамо национализму“, рекла је Стојановићева. „Али сада поново имамо земље које се затварају у своје границе и поручују ’America First’.“
Оно што су учесници расправе изоставили, јесте незаобилазан економски аспект настанка и пораста популизма који је у различитим земљама и епохама различитог интензитета и карактера. Економску Србију крајем осамдесетих и САД 2016. деле не само деценије, но и столећа. Па ипак, Дубравка Стојановић проналази заједнички именитељ за популизме двадесетог века. „Свим популизмима претходила је нека врста економског шока. Југославија је крајем осамдесетих била у тешкој ситуацији, а и економска криза 2008. оставила је дубок траг на психама народа с обеју страна Атлантика“.
Иако се чак не може искључити ни то да Доналд Трамп никада није ни чуо за Слободана Милошевића, сличности између те двојице специфичних државника нису занемарљиве. И Трамп и Милошевић су докази да популизам може да делује у најразличитијим околностима, а да му је резултат на крају исти.
На крају, организатору скупа Ненаду Стефанову није било најважније повлачење паралела између Милошевића и Трампа, него нешто сасвим друго. „Мислим да је боље ако популизам анализирамо на нивоу социолошких појмова и да не говоримо само о специфичностима појединих популизама. То ће нам помоћи да боље схватимо тај феномен“.
Дојче веле
