Репортер Новости у Црној Трави, забаченој општини на југу Србије надалеко познатој по вредним и добрим неимарима. У месту живи 350 људи, у целој општини са 24 села остало тек 1.400 мештана.
Црнотравцима, чувеним неимарима, који су изградили целу бившу Југославију и Србију, озбиљно прети нестајање. Процењује се да их само у Београду живи око 30.000, док Црна Трава данас има само 350 становника, а цела општина, са 24 села, броји укупно 1.400 душа!
Далеко од места рођења су подизали велике и лепе објекте, али и своје породице и домове. Тако су црнотравска планинска села остајала без људи, јер нико није хтео назад у махалу блатњавим и непроходним путевима. Када је асфалт стигао, фалио је посао од кога би могло пристојно да се живи, па је започет нови талас исељавања. Црнотраваца сада има свуда, осим у Црној Трави!
До забачене општине на југу Србије стиже се добрим асфалтним путем, кроз нетакнуту природу. Многи би рекли да би такво окружење у западним земљама искористили као предност, али овде су веће шансе да сретнете неку дивљу животињу него човека! Мало више живота може се видети тек у месту које се сликовито зове Саста Река. Испред кућа уклесаних у обронке планина, у очима мештана јасно се види да им „гости“ нису честа појава. Са истим таквим погледима срећемо се и у Црној Трави. Маленим тргом доминирају зграда Општине и споменици ослободиоцима у Првом и Другом светском рату.
– Сликајте. Само сликајте! Што ли су гинули и за кога? Све куће у околним брдима су напуштене и празне. Ускоро ће се у Црној Трави угасити и последње светло – говори нам један старац.
Туризам: Визију „почетка краја“ Црне Траве накратко разведре приче мештана о новцу који треба уложити у туристичке капацитете, чему доприноси и близина Власинског језера. Странцима треба понудити плодове природе, којих овде има напретек. Међутим, ни малени девастирани хотел са рестораном у Црној Трави, продат катарској компанији, не функционише најбоље.
Добацује да за Црнотравце признаје само оне који зими са њим газе метар снега. Људи су овде љути на све, па и на ретке повратнике, за које уместо „дошли“ или „вратили се“ користе термин „довукли се“.
Сви локали на тргу су затворени, осим по две кафане и продавнице. У њима само основне намирнице, скупље двадесетак одсто у односу на веће градове. И НИС-овој бензинској пумпи је претило затварање због нерентабилности. Једва су је спасли, па овдашње дрвосече неће морати за пет литара горива у најближе Власотинце. За одећу, обућу, резервне делове, за најобичнији шраф – мора се даље. Највећи број Црнотраваца ради у локалним и државним институцијама. Фабрика воде у Преслапу има десет радника, а погон здраве хране у Градској пет. „Јумко“ је недавно обновио производњу конфекције и запослио 30 људи, али фарми са 20 радних места прети гашење. У основној школи је 42, а у средњој Техничкој 110 ученика. У вртићу тек 25 малишана.
– У Дому ученика имамо 66 ђака. То су деца из свих крајева Србије захваљујући којој, због смерова геометар и здравствени неговатељ, опстаје наша школа. На целој територији сада имате само једно дете које завршава осми разред, а и следеће такође. Све је теже и теже – каже директор Драган Коцић, који се сећа времена када су они који раде у неразвијеним општинама добијали додатак на зараду, али тих привилегија одавно нема.
Слободно време: Црна Трава је одавно остала без биоскопа и било каквог друштвеног живота. Заменио га је омладински клуб, где најмлађи проводе део свог слободног времена. Баве се спортом, а током зиме су уз рачунаре и на друштвеним мрежама. Комуницирају са рођацима у великим градовима и иностранству. Искрени су, па признају да већ сада траже начин како да им се придруже.
Средњошколци у првој години имају бесплатне уџбенике, смештај и исхрану у Дому ученика. Сви ђаци и грађани имају бесплатан превоз. Не плаћа се ни целодневни боравак у вртићу, а старији уживају бесплатну подршку 11 геронтодомаћица. За свако новорођенче Општина исплаћује 100.000 динара, али се годишње роди тек неколико беба. У односу на укупан број становника, млађих од 17 година је тек седам одсто, док је старијих од 65 чак 37 одсто.
– Трудимо се да помогнемо и да те преостале младе људе задржимо овде. Радимо на опремању пет станова које ћемо доделити породицама са већим бројем деце. У тај посао ће бити уложено пет милиона динара, а надамо се и повећању броја радника у „Јумку“ – истиче Света Тошић, заменик председника Општине.
И у Црној Трави се примењују нормативи прављени за Београд. Због тога је у Дому здравља све теже одржати постојећи ниво заштите, јер у „београдским“ калкулацијама најважнију улогу игра број становника и новац. У Црној Трави кажу да те калкулације ускоро за њих неће морати ни да праве.
– Најтеже ми је што нема педијатра, па кад се дете разболи, морамо у Власотинце. Тешко је по великом снегу. Трудимо се да лекове и све остало обезбедимо на време – прича Тамара Перовић, која ће ускоро на свет донети своје четврто дете.
У Црној Трави се зима не чека без огрева, брашна, соли… Цепанице храстовог и буковог дрвета су већ наслагане уз куће. Старији, чија су деца одавде отишла трбухом за крухом, кажу да ће им у кућама сигурно бити топло, али да им је откад су остали сами хладно око срца.
Игор Митић, Новости
