Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлуку о упису гуслања донео је, 29. новембра, Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 13. редовном заседању које се одржава на Маурицијусу.

„Гусле су симбол српског народног памћења у дугој борби за одржање у прошлости, али нису само то. Нема данас народа у којем је овај древни елемент културног наслеђа живље присутан, поштован и вољен. Заслуге за такав статус припадају гусларским удружењима и бројним оданим слушаоцима широм нашег културног простора“, рекао је Драган Хамовић посебни саветник министра поводом уписа певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Министарство културе и информисања је 2016. године препоручило надлежној стручној комисији номиновање гуслања на Унескову листу.
Номинацијски досије припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду у сарадњи са Музиколошким институтим САНУ и уз подршку Савеза гуслара Србије, гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, институција, невладиних организација и стручних удружења.
Певање уз гусле је трећи упис Републике Србије на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Уписом се обезбеђује и боља међународна видљивост, а заједнице се подстичу да активно доприносе очувању и преношењу изабраног елемента сопственог наслеђа.
Уписом се обезбеђује и боља међународна видљивост а заједнице се подстичу да активно доприносе очувању и преношењу изабраног елемента сопственог наслеђа.
Вукосављевић: Унеско препознао део нашег дубоког културно
Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже да је то доказ да је један од битних делова дубоког српског културног језгра препознат од стране Унеска.
„Наша традиција и обичаји постају део светског културног наслеђа и то јесте и у симболичком и у фактичном смислу веома важна ствар“, изјавио је Вукосављевић Танјугу након свечаности отварања Културног центра Србије у Пекингу која је и започета наступом гуслара Раше Вучинића.

Певање уз гусле је, наглашава министар, део нашег националног и културног идентитета дугог трајања.
„Српска култура је слојевита што је последица преплитања различитих културних кругова, али је, с друге стране, и самосвојна, аутентична, аутохтона. Нема сасвим аутономне културе. Прича о култури је прича о културним преносима и разменама које дуго трају. Српска култура је као и све друге културе прво морала да прима зрачења са стране, да би та зрачења могла да преноси даље. Културе утичу једна на другу, обогаћују се, оплемењују и мењају и културно наслеђе чини темељ и данашње савремене културе“, нагласио је Вукосављевић.
Министар је рекао да је однос према културном наслеђу Србије добар, али да постоје бројне потребе када је реч о конзервацији, реконструкцији, представљању и дигитализацији.
Претходно су на Унескову листу уписани слава и коло.
Танјуг