(ВИДЕО) Тога дана читаве породице нестале су у пламену својих запаљених кућа – Нацистички погром Срба у селу Велика

У двадесет и трећој емисији емисији „Разбуђивање“ наш гост је био Љубиша Љуба Пауновић, један од оснивача удружења „Клуб Велика“.

љубиша љуба пауновић

Љубиша Љуба Пауновић је Србин који је рођен у Плаву 1969. године, на североистоку Црне Горе. Његови преци су живели на планини Чакор у селу Велика, на путу између Андријевице и Плава. Ово село се налази на тромеђи Републике Србије, Црне Горе и Албаније. Вековима насељено православним Србима који су опстајали упркос налетима страних завојевача. Борба са природом је свакодневна. Данас село Велика броји нешто више од 400 мештана, иако се процењује да Величана и њихових потомака има скоро 10.000 од Аљаске до Аустралије.

љубиша љуба пауновић
Љубиша Пауновић

Први помени села Велика су још почетком 14. столећа када су Србијом управљали Немањићи. Од давнина је познато да је Велика била део метоха (црквеног добра) манастира Високи Дечани. Турци су у 15. столећу дошли у Велику и освојили је. Миграције становништва су од тада биле честе. Два пута у великим сеобама. Бележи се и то да је 1850. године у селу Велика основана школа на српском језику, друга на територији Црне Горе.

Велика је опстајала и доживела ослобођење почетком 20. столећа, тачније Величани су, како Љуба Пауновић тврди, први започели Први балкански рат борбом са Турцима 27. септембра 1912. године… Величани су такође припадали Доњовасојевићком батаљону и учестовали у борбама код Скадра, када је тај град и ослобођен, а касније политичким играма дат Кнежевини Албанији. Поред тога, Величани су бранили Српство у чувеној Мојковачкој бици на Божић 1916. године. После Првог светског рата Велика је доживела процват у доба Краљевине СХС. Било је то богато село са људима који су били вредни и честити домаћини.

Срећа није дуго трајала Величанима јер је у априлу 1941. године, после агресије Сила Осовине на југословенску краљевину, село Велика је потпало под италијанску зону утицаја, односно припојено је тзв. Великој Албанији. У самој околини било је појединачних убистава и злочина током Другог светског рата, али је Велику задесио страшан покољ 28. јула 1944. године. Тог дана више хиљада нацистичких војника из СС јединица „Принц Еуген“ и „Скендербег“ је окупирало село Велика и убило више стотина мештана. Процењује се да је било од 428 па до 680 српских жртава.

После Другог светског рата о овом злочину мештани Велике су морали да ћуте у име братства и једниства, као и у другим српским земљама. Комунистичке власти су подигле скороман споменик – мрамор из кога тешко да путник намерник може да схвати какав се ужас догодио тог несрећног 28. јула 1944. када су читаве породице Живаљевића, Пауновића, Јокића, Гојковића и др. нестајале у пламену својих запаљених кућа. Деца су убијана хладним оружјем… тако да овај покољ у Велици има све елементе геноцида, према Женевској конвенцији из 1948. године.

љубиша љуба пауновић
Љубиша Пауновић у разговору с водитељем емисије Разбуђивање Миланом Чучковићем

СПЦ је тек 1994. године, на педесету годишњицу почела да гради цркву у селу, која је освештана 2001. године, а Велички мученици су канонизовани 2014. године, на седамдесету годишњицу злочина.

Удружење „Клуб Велика“ је 2012. године основано са два циља – да промовише развој и опстанак села Велика, али и да расветли многа питања о Величком покољу из 1944. године, за шта је формиран посебан тим људи.

У овом планинском селу где владају оштри климатски услови пре неколико година обновљене су некадашње Чакорске игре, сеоска надметања у традиционалним спортским играма које заокупљају пажњу, не само мештана но и читавог региона. Крајем јула сваке године се ова манифестација одржава у селу Велика, код Плава.

Погледајате емисију: